I kamičak može da promeni stanje ustajalosti

Svoje scenske junake bojim bojama koje su u meni osvešćene. Mislim da smo svi sazdani od krajnosti, a trudimo se da živimo u ravnoteži. Gluma je, pored ostalog, poznavanje svojih krajnosti, naglašava glumac Ljubomir Ljuba Bandović, sa kojim smo razgovarali za „Politiku” u pauzi između snimanja serije „Sablja”  i „Koža” i proba u novoj predstavi „Akademija smeha” po delu Kokija Mitanija, u režiji Milice Kralj, sa kojom će se posle dužeg vremena sresti publika Ateljea 212.

Seriji „Sablja” čiji su kreatori Goran Stanković i Vladimir Tagić, bavi se istragom misterioznog ubistva premijera Zorana Đinđića, a Ljuba Bandović tumači lik policijskog inspektora. U isto vreme istrajavao je i na seriji „Koža”, trećem delu trilogije („Meso” i „Kosti”) reditelja Saše Hajdukovića i scenariste Nikole Kolje Pejakovića čija radnja je smeštena u Banjaluci. Bandović u ovom slučaju tumači lik kontroverznog biznismena Gojka kome su oči veće od trbuha. Na pitanje o kakvim novim izazovima je reč, kratko je odgovorio:

– Sustigli su me policijski inspektor i kontroverzni biznismen. Opet „šizofrena cepanja”.

Drama savremenog japanskog pisca Kokija Mitanija „Akademija smeha” zasnovana je na istinitim istorijski činjenicama. Početkom Drugog svetskog rata, naime, japanska vlast je uvela dužnost pozorišnog cenzora koji je pregledao i odobravao sve drame koje su se igrale u pozorištima Japana. Zašto nam je ovo dramsko delo zanimljivo danas, odnosno iz koje vremenske vizure će biti pročitano na srpski način na sceni Ateljea 212?

– Neće biti vremenske distance, koliko sam razumeo. Takođe, minimalno ćemo naglasiti milje vremena i prostora. Priča je večna, samim tim je svojevrstan klasik – kaže Bandović.

Drama „Akademija smeha” Kokija Mitanija, ujedno je posle gotovo 50 godina prvi japanski komad koji će se naći na repertoaru jednog srpskog pozorišta, i to komad koji je prava poslastica za dva vrsna glumca. Uz Ljubu Bandovića igra i Uroš Jakovljević. Prevod sa japanskog uradio je Darko Nedeljković. Scenografkinja je Milica Bajić Đurov, kostimografkinja Selena Orb, kompozitorka Janja Lončar. Premijera će biti u okviru glavnog programa 31. BELEF-a.

– Mi volimo da se sećamo samo onoga što nam odgovara, što nas čini boljima od drugih. Ne volimo kritiku, a neophodna je. Zato smo postali arogantni, odnosno nismo produhovljeni. Treba da se sećamo graničnih kamena civilizacije, kako onih na koje smo se popeli da bismo videli kuda dalje, tako i onih o koje smo se sapleli i tresnuli na zemlju – tvrdi Bandović i otkriva na šta je Mitani hteo da ukaže kroz svoje delo:

– Verovatno da je nedostatak obrazovanja i produhovljenosti najobičnija močvara, čije je dno živo blato. Najobičniji kamičak može da promeni stanje ustajalosti.

Koki Mitani vešto gradi komediju koja se bavi pitanjima slobode govora i umetničkih sloboda, odnosom vlasti prema pozorištu, ali i pitanjem cenzure i lične i umetničke građanske hrabrosti. Imamo li pravo na smeh, odnosno na komedije u kriznim vremenima, Bandović u dahu kazuje:

– Naravno. I to pravo se takođe brani kada je ugroženo. Smeh je lek. Osmeh je predvorje istine. Tamo gde je srce, tamo sija sunce.

Intrigantni Mitani gradi izuzetnu priču u kojoj znalački ispisuje replike junaka kojeg tumači Bandović.

– Moj junak će se ponovo roditi u ovoj predstavi. Oficir, kome je pripala uloga cenzora, o kojoj ne zna ništa. Borba između dogme i slobode u njemu je moj zadatak – kaže naš sagovornik.

Knez Milan Obrenović, Ilija Čvorović, Vidoje, Dragutin Dimitrijević Apis, Svetozar Miletić, gazda Marko, Nikola Maslać… samo je mali deo scenskih likova koje je Ljuba Bandović do sada u svojoj bogatoj karijeri upisao. O tome koja zajednička nit ga spaja, odnosno razdvaja sa njegovim junacima, veli:

– Ja. Siguran put nazad u sebe, u svoju realnost i istinu. Vertikala.

Iz plejade likova koje je tumačio, ipak, izdvaja – Svetozara Miletića. Izlišno je, tvrdi, objašnjavati zašto. Čovek veći od svog spomenika. Slobodan čovek, smatra Ljuba Bandović i otkriva protive čega danas diže svoj glas:

– Protiv horde sličnih neprijatelja. Protiv zla, neznanja, mržnje, gluposti. Ta bitka „protiv” je važna. Važnija je bitka „za”.