Vrane brane mladunce dok ne polete

Svake godine u maju i junu nekog sugrađanina zadesi nezgodan susret sa vranama. Tašmajdan, Zvezdara, Novi Beograd… neka su od mesta na kojima se vrane najčešće nastanjuju i zato je prethodnih dana nekoliko prolaznika baš na tim mestima doživelo napade ovih ptica.

– U parku u blizini Zvezdarske šume videli smo kako je vrana sa žice poletela pravo ka prolazniku. On se sagnuo da bi izbegao napad i pao na pločnik. Kada je ustao, video sam da mu je ostala rana na glavi, nisam siguran da li je od pada ili nije uspeo da se odbrani od napada – ispričao je Stefan R. sa Zvezdare.

Sličan slučaj pre nedelju dana desio se i na Tašmajdanu. Još jednog sugrađanina su vrane, kako prenose mediji, napale i ranile u toku šetnje. I na Dorćolskom keju su, minulog vikenda, izazivale opasne situacije. Sugrađani su se požalili da su graktale i sletale na prolaznike.

Napadi vrana u ovo doba godine, kako objašnjavaju stručnjaci, ne bi trebalo da iznenade. Period gnežđenja ovih ptica traje u toku celog maja i gotovo do kraja juna, a kada vrane dobiju mlade postaju izuzetno zaštitnički nastrojene.

– Vrane su požrtvovana vrsta ptica, zato štite svoje mladunce dok ne polete. Tih nekoliko nedelja one su agresivne, a kretanje u blizini gnezda i nagle pokrete ljudi tumače kao napad na ptiće. Važno je razumeti da vrane ne napadaju, već brane svoje mlade i sebe kada osete da su ugrožene – objašnjava Marijana Demajo, projektni koordinator Društva za zaštitu i proučavanje ptica.

Vrane svijaju gnezda na visokom drveću, najčešće na platanima, pa su parkovi i zelene površine ispunjene visokim krošnjama obično njihova staništa tokom prolećnih meseci. Nisko i gusto drveće nije pogodno za gnezda vrana, ali ptići, učeći da lete, često padaju na njega ili na žbunje ispod gnezda.

– Kada sviju gnezdo i dobiju mlade, vrane to drvo i deo teritorije oko drveta smatraju svojom lokacijom. One nemaju gde da odu i moraju da čuvaju svoj dom do kraja gnežđenja. Zato su zaštitnički nastrojene prema tom prostoru – rekla je Marijana.

Ukoliko vrana oseti potencijalnu opasnost po ptiće, prvo će glasnim graktanjem signalizirati prolazniku da se skloni, pa tek onda napasti. Takođe, agresiju ptice će najviše pokrenuti zadržavanje ispod drveta sa gnezdom ili nagli pokreti.

– Najbolji savet za sugrađane, kako bi izbegli napad, jeste da se kreću dalje od visokih stabala i mesta na kojima vide vrane. Ukoliko je neophodno ići ispod tog drveta, treba brzo proći, bez zadržavanja. Ne treba praviti nagle pokrete, mahati rukama ili snimati telefonom. Svi ovi postupci liče na napad pa će vrane, u želji da se odbrane, poleteti ka vama. A ako se to desi, udaljite se od drveta, pređite ulicu. Uvek je bolje skloniti se nego pokušavati pokretima da se odbranimo i oteramo ih – izjavljuje Marijana Demajo.

Pošto vrane važe za jedne od najinteligentnijih ptica, one jako dobro pamte. Zato im se ne treba „zamerati” jer dok odgajaju mlade lako mogu napasti one koji im ruše gnezda ili ih rasteruju. Ni sečenje grana i stabala nije rešenje.

– Nije rešenje seći grane drveća koje lista ili cveta jer se time šteti drveću. Sečenje tih grana bio bi veći problem za nas od potencijalnih napada vrana. Često ljudi smatraju da tako možemo dati rešenje za ovaj problem, ali naseljavanje vrana uslovljeno je i urbanizmom, razmeštajem zelenih površina i drveća, kao i ponašanjem ljudi. Ni za vrane ovi uslovi života nisu idealni – kažu iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica.

U toku gnežđenja vrana trebalo bi ispoštovati ove ptice i njihovo stanište da ne bi nastao problem, savet je ornitologa. Ukoliko se napad ipak desi i ptica nekoga povredi, treba dezinfikovati ranu i obratiti se lekaru. Pošto kljunom i kandžama dodiruju različite površine, vrane su veoma prljave, a ukoliko nastane otvorena rana, lako se može i inficirati. Zato je potrebno obratiti se lekaru, otići na previjanje i primiti antitetanusnu zaštitu, ako pacijent već nije vakcinisan, upozoravaju lekari.