Sećanja na vreme smrti u Varvarinu

Varvarin – Tragično i nedužno stradalim Varvarincima u NATO bombardovanju 30. maja 1999. pored spomen-obeležja kraj Velike Morave, održan je pomen i položeni su venci. Tog dana stradalo je deset nedužnih civila, a tridesetak je ranjeno.

Avioni NATO-a bombardovali su most u Varvarinu 30. maja 1999. godine u dva navrata. Bila je nedelja pijačni dan i pravoslavni praznik Svete Trojice. Prema nasumičnim procenama na pijaci, blizu mosta, bilo je oko hiljadu ljudi. Dotadašnji miris lipa, po kome je ova pitoma srpska varošica poznata, i prijatni proleći praznični dan zamenio je miris nedužno prolivene krvi, građana , civila, dece.

Godine prolaze ali bol i sećanja ne blede. Posebno se vrate na ovaj dan. Seta na licima okupljenih Varvarinaca je vidna. Porodice, prijatelji i rodbina nedužno stradalih svoju bol nose kako najbolje umeju i znaju.

Ali niko ne zaboravlja. Čini se ni Velika Morava. Huk je ove jake i ćudljive reke ovih dana je jači.

Među ubijenim civilima bila je i petnaestogodišnja Sanja Milenković, učenica matematičke gimnazije u Beogradu, koja je bila i najuspešniji učenik u dosadašnjoj istoriji Varvarina.

Dok je služio liturgiju u Crkvi Uspenija Presvete Bogorodice, i potrčao da pomogne parohijanima stradao je i sveštenik Milivoje Ćirić.

– To je dan koji je promenio meni život, mojoj porodici pa i celom Varvarinu. Desilo se nešto nezamislivo. Da neko može da vidi da su tu ljudi i da ih ubija – drhtajućim glasom započinje razgovor za „Politiku” Verica Ćirić, ćerka pokojnog sveštenika Milivoja. – Kao da je bilo juče, sećanja su toliko jaka jer je tako bio jedan posebno nesrećan dan za sve nas – kaže Verica, tihim, drhtajućim ali dostojanstvenim rečima.

Na mostu su stradali i Milan Savić, Vojkan Stanković, Tola Apostolović iz Varvarina, Zoran Marinković, Stojan Ristić i Dragoslav Terzić iz Sela Varvarin, Ratobor Simonović i Ružica Simonović iz Donjeg Katuna.

Na spomen-obeležju nakon pomena nedužnim žrtvama i polaganja venaca, prigodni govor održala je predsednica opštine Varvarin Violeta Lutovac.

– Taj gorki 30. maj 1999. godine, Sveta Trojica, nedelja, prepuna varošica ljudi, Sunce i onda prasak bombe. Trenutak tišine, koju paraju jecaji povređenih. Da se istorijska misao osvesti potrebno je biti samo čovek, a čovek ima znanje sećanje, emociju, empatiju i kad god se nad našim narodom nadvije crni barjak, čovek mora da se saoseća i da tuđu patnju primi kao svoju ličnu. Svedoci smo nemilih događaji u prošlosti, ali u sadašnjosti kao da smo sudbinski predodređeni za patnju i brojna su nam ranjiva mesta, a kao što nas veliki Šantić reče:„Mene sve rane moga roda bole, u meni cvile duše miliona, u nama mora postojati snaga kojom se oseti patnja, patnja iz koje izmiče i uteha. Iskonska borba dobra i zla matrica koje stavlja na probu sve narode ovoga sveta, sile rušitelja ne smeju biti jače od sile graditelja i od snage praštanja ne postoji zlo toliko veliko i toliko jako da može poraziti duh jednog naroda. Za svaku godišnjicu naglašavamo da su sve preživele muke naše gorko nasleđe i upravo ta „čaša žuči” pomaže nam da izgradimo merila po kojima procenjujemo svet. Zaborava ne sme biti, za naše stradalnike će uvek biti mesta u našim sećanjima, a trudićemo se da pokolenja koje dolaze jasno razlikuju dobro od zla, i da zauvek osveste stav da anđeli koji bacaju bombe nikako ne mogu biti „Milosrdni anđeo” – rekla je predsednica opštine.

Po završetku prigodnog programa i govora, tradicionalno, venac je u Veliku Moravu bacio đak generacije Srednje škole u Varvarinu Stefan Josifov.