Dugo putovanje pisma do Vlasotinca

Stigla pošta, 29. maja, javlja moj prijatelj, kome sam – prema dokumentaciji koju imam – iz Beograda uputio preporučeno pismo 10. maja 2023.

Evo kratke istorije slanja.

Potrebno je bilo da moj prijatelj, koji živi u Vlasotincu, dobije moje pismo što pre. Javlja da pisma nema i tokom vremenskog perioda koji sam naveo prvo odem u beogradsku poštu da vidim šta se dešava s mojim pismom. Treba, kažu, da prođe mesec dana, pa tek onda da kontaktiramo računarom s kolegama iz Vlasotinca, takav je program. Međutim, žuri mi se. Pokušavam da telefonom dobijem poštu u Vlasotincu. Registrovan je broj pošte, ali to nije pošta, nego neki privatan broj telefona. Ne pošte koja mi treba. Isto ponovim kroz neki dan, u nadi da će u Vlasotincu primetiti da nisu na svoj sajt postavili tačan broj. Opet se javi neki glas, ne iz pošte, koji mi još i doda nešto preko slušalice, što nije za pismo, zbog uznemiravanja. Vidim, treba dići ruke od pošte, a, ipak, sadržaj pisma treba da stigne na naznačenu adresu.

Potražim neku fotokopirnicu u ovom simpatičnom gradiću da ih zamolim da oni kopiraju pismo i odnesu mom prijatelju. Platiću. Ima kopirnica, ali nema brojeva telefona. Pozovem najbliži grad – Leskovac, tamo kopirnice imaju registrovane telefone, s molbom da me upute na nekog kolegu u Vlasotincu. Ljubazni ljudi, ali ne poznaju nikog od onih koji su meni potrebni. Ipak, nađe se jedan i da broj telefona kopirnice u Vlasotincu, za koji nije siguran da li je u funkciji. Imao sam sreću. Jelena i Milan iskopiraju pismo i odnesu ga mom prijatelju.

Od trenutka kad sam poslao pismo preko beogradske pošte do trenutka kad je sadržaj isporučen na opisani način prošlo je 10 dana. Hvala Jeleni i Milanu. Međutim, budem uporan i opet odem u beogradsku poštu da vidim šta je s mojim preporučenim pismom. Želim da znam da li sistem funkcioniše i kako. Bilo je to 22. maja. Okrene službenica ekran računara prema meni i pokaže da je pismo tog datuma tek registrovano u pošti u Vlasotincu. Odlično, velim, zahvalim pošti i mislim se: imam ja Milana i Jelenu kao „poštonoše”, a oni koji se bave organizacijom pošte nek saberu navedene datume pa dalje, ako hoće, nek se bave svojim poslom valjano.

Moje pismo je stiglo onako kako sam opisao, preko kopirnice, a ono upućeno poštom – dve nedelje kasnije.

Dragoslav Simić,

Beograd