Snagu daju vera kapitena i san o Parizu

Bogovi basketa postoje – oni su Srbi! Ovo nije navijački slogan, već poruka objavljena na zvaničnom FIBA 3h3 Tviter nalogu uz video poslednjih nekoliko akcija finala Svetskog prvenstva.

Finiš za pamćenje u kom su naši reprezentativci serijom od 6:0 iz izgubljene pozicije došli do šeste titule prvaka planete, nije samo nešto što nas raduje i čime se ponosimo, već je i tema brojnih sportskih medija u Evropi i svetu. Kad se to dogodi u vreme NBA finala i Rolan garosa, dovoljno govori i o uspehu koji su naši momci napravili.

Dejan Majstorović, Strahinja Stojačić, Mihailo Vasić i Marko Branković su u finalu pobedili Ameriku, zemlju u kojoj je basket i nastao, ekipu u kojoj je igrao Džimi Fredet dugogodišnji NBA košarkaš, koji je bio i u Panatinaikosu. Pobedom su nam basketaši vratili veru u maksimu „Dobrodošli u zemlju košarke”, koju smo pomalo i skrajnuli, jer kad je reč o igri pet na pet već šest godina postimo na velikim takmičenjima, iako imamo najveće asove NBA, Evrolige i Evrokupa.

Brojnim uspesima koji se nižu iz godine u godinu basketaši su nas razmazili, kao što to čine Novak Đoković i Nikola Jokić. Nekako smo podrazumevali njihov uspeh i tek kad smo gledali mečeve shvatili smo koliko je bilo teško doći do zlata. Prvo su u četvrtfinalu savladali domaćina Austriju, zatim limpijskog šampiona Letoniju, da bi spektakularan trijumf nad SAD, bio šlag na tortu.

– Sa psihološke strane najteže je bilo četvrtfinale. Jer ukoliko izgubiš taj basket ostaješ bez medalje. Istovremeno, imali smo dva slobodna dana, što je dobro za regeneraciju, ali ujedno i otežava. Jer, pritisak se čekanjem i razmišljanjem povećava. Samo finale bilo je kao što smo i priželjkivali, protiv sile kakva je Amerika – počinje priču Strahinja Stojačić, najbolji igrač Svetskog prvenstva.

Holivudska završnica gledaocima je podigla adrenalin, donela neopisivu sreću svim ljubiteljima košarke u Srbiji. Kvalitet naše ekipe je upravo u tome što i kad se čini da šanse više ne postoje, ne ističe belu zastavu, već još jače kreće u juriš.

– Presudilo je iskustvo našeg kapitena Dejana Majstorovića. I pri zaostatku od četiri poena, kad je protivniku bila potrebna jedna dvojka, održao nas je mirnima i ulio nam veru da možemo da ih stignemo. To uverenje nam je dodatno učvrstila njegova dvojka kojom smo smanjili na 17:19. Pogledala nas je i sreća, jer ona Džimijeva lopta je do pola bila u obruču, pa izašla.

Stojačić na MVP priznanje gleda kao nagradu za svu četvoricu naših basket musketara.

– Ko god da je dobio bilo bi zasluženo. Jer svi smo odigrali na sličnom nivou. Vaske koji nije sa nama u ekipi Uba i nije toliko uigran je bio taj šraf koji je sve preokrenuo, rekao bih da je najzaslužniji za trijumf – hvali Stojačić stamenog borca Mihaila Vasića.

Svetski šampioni su juče iz Beča krenuli kombijem ka Novom Sadu. Let za Beograd bio je u kasnim satima, pa su promenili plan, kako bi pre današnje mini svečanosti u Košarkaškom savezu proveli malo vremena i podelili radost sa porodicama.

– Svetski tur je iziskuje odsustvo od kuće, posebno ove godine kad mnoge zemlje organizuju turnire, kako bi skupile što više bodova i eventualno došle do šanse za prolazak na OI. Više od 80 odsto vremena ove godine ćemo biti na putovanjima, ali znali smo da će tako biti kad smo počeli da se bavimo ovim sportom. Cilj koji imamo pred sobom, Olimpijske igre čini da o tome ne razmišljamo. Koliko god je moguće – kaže Strahinja, otac troje dece.

Na pitanje da li je sledeći cilj olimpijsko zlato, Stojačić spušta loptu.

– Primarni cilj nam je da sakupimo bodove i da se tako kvalifikujemo za Pariz da ne rizikujemo sa kvalifikacijama. Prve dve reprezentacije po renkingu stiču direktan prolaz na Olimpijske igre. Imamo priličnu prednost, ali bodovi se prikupljaju do 1. novembra i moramo da budemo maksimalno koncentrisani da tu priliku iskoristimo – zaključio je Stojačić hitajući sa saigračima ka Horgošu.

Brkovi iz nehata postali deo imidža

Pitanje koji postavljaju mnogi vezano je za brkovi po kojima je Strahinja prepoznatljiv. I nije deo imidža kojim bi skretao pažnju na sebe, već su nastali sasvim slučajno.

– Početkom prošle godine kad smo igrali na otvaranju sezone u Japanu, turnir koji je jedan od najbitnijih u sezoni, koferi nam nisu stigli. A kako mi je u njima bila sva kozmetika, nisam imao čime da se obrijem. Kad smo osvojili turnir, saigrači mi više nisu dali da ih brijem, jer smo nizali dobre rezultate. I tako ih dan danas nosim – ispričao je Stojačić.

Sazreo ulaskom u basketaški svet

Strahinja Stojačić je igrao u Vojvodini, kragujevačkom Radničkom... Bio je potencijal, što se i sada potvrđuje. Na pitanje da li mu je posle svih ovih uspeha krivo što nije ostavio veći trag u košarci, odgovorio je:

– Već sam više puta pričao da su neodgovornost i nedovoljna posvećenost uzeli danak u tom pogledu. Zato nisam uspeo da dođem do željenih visina. Ali eto sazreo sam i sada postižem dobre rezultate u basketu.

Osvajači medalja

2012. Atina   SRBIJA          Francuska      Ukrajina

2014. Moskva KATAR           Srbija            Rusija

2016. Gvangžu            SRBIJA          SAD    Slovenija

2017. Nant      SRBIJA          Holandija      Francuska

2018. Manila SRBIJA          Holandija      Slovenija

2019. Amsterdam       SAD    Letonija         Poljska

2022. Antverpen       SRBIJA          Litvanija      Francuska

2023. Beč        SRBIJA          SAD    LETONIJA