Blinken odvraća Saudijce od Pekinga i Moskve

U nadi da će posle nekoliko godina ispunjenih neslaganjima i nepoverenjem popraviti odnose sa Saudijskom Arabijom, Sjedinjene Države su u Rijad, u trodnevnu posetu, poslale državnog sekretara Entonija Blinkena.

Vašington ne krije koliko je zabrinut zbog približavanja najvećeg svetskog izvoznika nafte Kini i Rusiji, pa je početkom maja u Kraljevini boravio i savetnik za nacionalnu bezbednost Bele kuće Džejk Salivan.

Iako se ne očekuju spektakularni proboji, analitičari procenjuju da ciljevi Blinkenove posete uključuju razgovore o ceni nafte, o bezbednosnoj saradnji, odvraćanju Rijada od Pekinga i Moskve i nade u eventualnu normalizaciju odnosa Kraljevine i Izraela. U kratkom saopštenju Stejt departmenta pominje se i sastanak Saveta za saradnju šest država Zaliva i konferencija o suprotstavljanju džihadistima Islamske države.

Međusobni odnosi narušeni su neslaganjima oko Irana. Dodatno su poremećeni posle ubistva novinara Džamala Hašogija 2018, posle čega je CIA utvrdila da tragovi naručioca vode direktno do saudijskog prestolonaslednika, princa Muhameda bin Salmana.

Predsednik Džozef Bajden imao je buran start kada je 2019. izjavio da će Saudijsku Arabiju tretirati kao „parija državu, što i jeste”. Ubrzo posle ulaska u Belu kuću 2021. odobrio je objavljivanje obaveštajnog izveštaja koji potvrđuje da je princ Salman odobrio operaciju Hašogijevog ubistva u Istanbulu – što je Rijad demantovao.

Uprkos Bajdenovoj poseti Kraljevini jula 2022, čiji je cilj bilo popravljanje odnosa, Rijad je tri meseca kasnije razljutio Vašington kad je grupa OPEK plus, koji uključuje i Rusiju, smanjio proizvodnju nafte kako bi zadržao visoku cenu.

Međusobni problemi nominalno najbližeg američkog saveznika među Arapima potiču i iz vremena pre Bajdenove administracije. Saudijski lideri bili su veoma nezadovoljni od vremena kad je Barak Obama 2015. s još pet država sklopio nuklearni sporazum s Iranom. Po Zalivu se verovalo da postaju ranjiviji jer bi Teheran mogao da dođe do nuklearnog oružja, mada je Iran pobijao takve ambicije.

Kada je predsednik Donald Tramp jednostrano povukao SAD iz sporazuma s Iranom 2018, Rijad je bio zadovoljan za kratko, jer se već naredne godine naljutio na Trampa što nije odlučnije reagovao na raketni napad na saudijska naftna postrojenja, koji je pripisan Teheranu.

Blinken će morati da se suoči sa još dva stara razlaza. Prvi se tiče obaveze SAD da će garantovati bezbednost Kraljevini u zamenu za postojano snabdevanje naftom. Amerika je danas najveći proizvođač nafte na svetu i nije više zavisna od saudijske nafte kao što je bila pre nekoliko decenija. I obaveza odbrane i energetsko snabdevanje više nisu aktuelni.

Drugi se tiče uspona Kine, koja je postala najveći kupac saudijske nafte, a tako i najveći izvor saudijskih izvoznih prihoda. To je navelo Rijad da počne da menja svoje spoljnopolitičke prioritete.

„U vreme hladnog rata Amerikanci su mogli da računaju da će Saudijci podržati njihove strateške inicijative. Kada se hladni rat završio, Saudijci nisu imali mnogo izbora”, kaže profesor iz Teksasa Gregori Gaus. „Sada imaju izbor. Vreme američke unipolarnosti uglavnom je završeno, a Saudijci shvataju da imaju druge opcije.”

Potvrda uspostavljanja novih veza van američke kontrole stigla je u martu, kada je Kina uspešno posredovala u obnovi diplomatskih odnosa Rijada i Teherana, dotle nepomirljivih rivala u regionu i muslimanskom svetu. Posle toga, Saudijci su, na veliko američko negodovanje, na samit Arapske lige u Rijadu pozvali sirijskog predsednika Bašara el Asada i tako posle jedne decenije normalizovali odnose s najvećim saveznikom Rusije u regionu.

Jedan od ciljeva Blinkenovog putovanja je da uveri sagovornike da SAD ostaju snažan igrač u regionu i da neće stvoriti vakuum koji bi drugi mogli da popune. Rijadu je Amerika i dalje potrebna: da bi omogućili bezbednost pomorskih puteva nafte – što ni Kina ni Rusija nisu u stanju. Vašington i dalje očekuje da Saudijci utiču na umerenu svetsku cenu nafte.

SAD teško da će ostvariti još jedan cilj s Blinkenove agende: da ubede Rijad da krene putem koji su 2020. prihvatile četiri arapske zemlje i da normalizuje odnose s Izraelom. Princ Salman, de fakto vladar, ima druge prioritete. Pre svega svoju Viziju 2030, plan modernizacije saudijske ekonomije i smanjenja zavisnosti od nafte.