Poljska odlučno gazi udesno

Republika Poljska našla se pred novim velikim izazovom. Možda najvećim u poslednjih oko osam decenija, od vremena kad je morala da pogne glavu pred nemačkim nacizmom i sovjetskom diktaturom i sama se pretvori u autokratsku državu, bez osnovnih demokratskih atributa. I sve to samo stoga da bi aktuelna vlast, oličena prevashodno u predsedniku Andžeju Dudi i desničarskoj partiji Pravo i pravda (PiS), koja zemljom vlada još od 2015, ostala u funkciji – do daljeg.

Pravu buru u tamošnjoj javnosti izazvao je nedavno usvojeni predlog zakona kojim je predviđeno uspostavljanje posebne komisije čiji bi zadatak bio da se bavi „ruskim uticajem” u zemlji Poljaka. Ovako sročena odredba u do sada nezapamćenoj meri opstruiše prava građana centralnoevropske zemlje, pre svih pravo da razmišljaju sopstvenom glavom. A pritom se prevashodno misli na javne delatnike, pripadnike nevladinih političkih pokreta, nezavisne mislioce, novinare, umetnike... Ukratko, svako ko je na bilo koji način naklonjen Rusiji, Putinu..., poslovno, privatno, ili na neki drugi način ima kontakt s ovom zemljom ili njenim predstavnicima, može da bude na duže vreme izopšten iz javnog života.

Reklo bi se, tipična antiruska kampanja, podstaknuta svakako i od SAD i NATO-a, pokušaj je da se uticaj najveće države na svetu što više svede unutar njenih granica, a pogotovo da se ne širi dalje ka zapadu. Neko je očigledno smislio da je upravo suprotstavljanje politici Moskve i ruskog rukovodstva najbolji način za održanje već opasno načetog liberalnog poretka što caruje delom sveta koji sebe smatra – civilizovanim.

Ipak, kako izgleda, iza pomenutog antirusizma krije se nešto mnogo prizemnije. Krije se najobičnija borba za vlast. Naime, opšte je mišljenje da pomenuti zakon ima cilj, pre svega, da onemogući bilo kakvu političku delatnost sadašnje opozicije i bivšeg premijera Donalda Tuska, a time i mogućnost da se na predstojećim izborima kandiduje na mesto šefa države.

Kako prenosi poljski „Nezavisni dnevnik”, usvajanjem ovog zakona novoformirana komisija imala bi ista prava kao kazneni odredi koji deluju u ratnim vremenima. Njeni članovi imali bi neograničenu mogućnost da identifikuju i kažnjavaju sve one koje označe kao „agente Kremlja”. A to nesumnjivo znači povratak u vremena između dva velika rata, kad su stotine i hiljade nevinih ljudi terane u logore i streljane bez suđenja i ikakve istrage. U današnjim uslovima, to bi najverovatnije značilo uklanjanje s rukovodećih pozicija, ograničavanje građanskih prava, uključujući i pravo da biraju i budu birani.

Nema sumnje da su u PiS-u rešili da krenu oštro. Događaji u susednoj Ukrajini, sve vidljivija nemoć Evropske unije da se izbori s problemima koji su iz tog rata proizašli, kao i očajnički pokušaji SAD da zadrže pozicije u novom svetu, stvorili su neku vrstu atmosfere u kojoj na površinu sve više izlaze neispunjene istorijske ambicije, nemoć nekada jakih regionalnih igrača da ostanu u igri kao predvodnici, strah od vremena multipolarnosti koje nezaustavljivo dolazi.

A da su se Duda i njegovi sledbenici malo „zaleteli” palo je u oči i evropskim parlamentarcima, koji su u Varšavu već uputili pismo u kojem od tamošnje vlade zahtevaju da dobro promisli u vezi sa Zakonom o ruskom uticaju i posledicama koje bi mogao da prouzrokuje. „Razgovarali smo o situaciji u Poljskoj i složili se da tim povodom moramo da delujemo”, stoji u pismu. Oni kojima je poruka upućena tvrde, međutim, da je reakcija Evropljana zasnovana na glasinama, neodgovornim tumačenjima pojedinih medija, i podsećaju Brisel da je Poljska i ranije imala slične nesporazume s pojedinim članicama unije, ali da je to stvar iz domena – bilateralnih odnosa.

Vidljiv otklon Nemačke, kao doskorašnjeg nesumnjivog evropskog lidera, od rata u Ukrajini i mogućeg sukoba s Rusijom, kao i slične reakcije Francuske i drugih velikih zemalja na kontinentu, inspirisao je Poljsku da sebi uzme pravo da se oglasi u ime Evropljana. U potpunosti okrenuta Americi i u velikoj meri zavisna od prekoatlantske vojne i finansijske pomoći, bivša socijalistička zemlja i najveći gubitnik u Drugom svetskom ratu rešila je da se vrati na političku scenu, i to u granicama nekadašnje Poljsko-litvanske unije („Reč Pospolita”, 1569–1795) koje su zahvatale i znatan deo teritorija danas nezavisnih evropskih država, pre svih Rusije, Ukrajine, Belorusije, Letonije, Moldavije, Estonije i Slovačke.

Rat u Ukrajini, za Poljake, pokrenuo je lavinu koju treba iskoristiti. Zaboravljaju, međutim, da je traženje izlaza iz ekonomskih poteškoća u nacionalizmu pogrešan recept još iz prve polovine 20. veka.