U Srbiji duplo manje migranata nego lane

Ovog proleća u Srbiji boravi manje migranata nego lane – u 14 prihvatnih i centara za azil kojima rukovodi Komesarijat za izbeglice i migracije (KIRS), smešteno je njih 2.207, dok je u istom periodu prošle godine bilo 4.655 migranata. Kako je za „Politiku” kazala komesarka Nataša Stanisavljević, migranti najčešće dolaze iz Avganistana, Sirije, Maroka, Pakistana i Burundija i ovde se u proseku zadržavaju dve nedelje. Među njima ima i onih najugroženijih – dece migranata koji putuju bez pratnje odraslih. U centrima u našoj zemlji smeštaj je pronašlo 31 dete.

Budući da ova statistika za kratko vreme može da se promeni, nedavno je usvojen plan kojim su predviđene mere i načini njihovog sprovođenja u slučaju da se broj migranata ponovo poveća.

– Predviđeno je obezbeđivanje urgentne humanitarne pomoći svim migrantima koji su u ranjivom položaju, kao i mogućnost dobijanja zaštite onima koji ispunjavaju uslove da im se odobri azil. Posebna briga će se voditi o zaštiti dece, žena i žrtava torture ili trgovine ljudima. Ovo uključuje obrazovanje, socijalnu i zdravstvenu zaštitu, ali i saradnju sa lokalnim zajednicama kako bi se održao nivo tolerancije prema migrantima. Jedna od ključnih mera je pojačan nadzor državne granice i suzbijanje krijumčarenja ljudi i iregularnih migracija. Predviđeno je i jačanje programa povratka u zemlje porekla, kako dobrovoljnog, tako i nedobrovoljnog za sve migrante koji ne ispunjavaju uslove za dobijanje zaštite – rekla je za „Politiku” komesarka za izbeglice Nataša Stanisavljević, i dodala da je migrantska kriza na samom početku predstavljala veliki izazov za državu. Do danas kroz Srbiju je ukupno prošlo više od milion migranata, a pohvale za uspešno upravljanje migracijama naša zemlja dobila je i u ovogodišnjem Izveštaju Evropske komisije o pristupanju Srbije Evropskoj uniji.

– Preduzeli smo ozbiljne mere kada je u pitanju adekvatno zbrinjavanje migranata. Shodno Memorandumu o saradnji KIRS i Međunarodnog centra za razvoj migracionih politika (ICMPD), a u okviru projekta „Jačanje kapaciteta i partnerstva za upravljanje migracijama”, u Plandištu se održavaju obuke za zaposlene iz komesarijata. Upravo su jednu od tih obuka održali predavači sa univerziteta u Mastrihtu, koji je jedan od najeminentnijih univerziteta za upravljanje migracijama. Cilj ovih obuka je poboljšanje spremnosti i edukovanosti naših zaposlenih u upravljanju migracijama – dodala je Stanisavljevićeva.