Srbisti protiv srušenog sistema vrednosti

Ne pamti srpska prosveta da su srbisti ikada do sada esnafski protestovali, predvodili i organizovali masovno i javno iskazivanje nezadovoljstva, okupljajući pritom i kolege učitelje, nastavnike, profesore od osnovnog do visokog obrazovanja čiju ogromnu podršku imaju. Društvo za srpski jezik i književnost Srbije pokrenulo je inicijativu sa sedam zahteva koji vode ka jednom cilju – da se zaustavi promocija negativnih vrednosti i urušavanje obrazovnog sistema. Za svega pet dana tu inicijativu i potpisima je podržalo oko 105.000 ljudi. Uputili su je Narodnoj skupštini i prosvetnom vrhu, uvereni da je to dovoljno da nadležni reaguju, ali je reakcija nadležnih izostala. To nije obeshrabrilo srbiste, kad su već ustali i podigli glas za to da se neguju prave vrednosti, da se đacima pruži podrška, nastavnicima podigne ugled i status, da u prosvetu dolaze najbolji, a protiv vređanja, govora mržnje, propagiranja nasilja i nemorala, počev od onog koje se svakodnevno sreće u javnom medijskom prostoru. Da nameravaju da istraju do ispunjenja zahteva pokazali su juče protestnim skupom u Sali heroja, na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. U duhu prosvete i u njenu slavu, kako je naglašeno, skup je počeo pesmom Dositeja Obradovića „Vostani Serbije” napisanom 1804. godine. Simbolično, trajao je 45 minuta, koliko jedan i školski čas.

– Niko od nas nije se pripremao na ovako nešto, ali više nemamo kud. U srušenom sistemu vrednosti nastavnik ne može imati dostojanstvo, pa naš posao gubi osnovni smisao. Ako mladi ne žele da se školuju za nastavnička zanimanja, kakva je budućnost naše prosvete? Ima već deset godina otkako je moja koleginica Rajna Dragićević, koja je i danas s nama ovde, napisala govor studentima u kojem je naglasila da je naš prosvetni sistem urušen i da je urušen društveni sistem u svim oblastima. Govorila je o niskim platama, nedovoljnom uvažavanju profesorske profesije, nezainteresovanim učenicima, različitim pritiscima i omalovažavanju. Situacija se od tog vremena samo pogoršavala. To je i danas okosnica naše inicijative – govorila je prof. dr Vesna Lompar, predsednik Društva za srpski jezik i književnost Srbije.

Naročito je istakla primer, odnedavno, s republičkog takmičenja iz književnosti. Ispričala je da je komisija greškom dodelila 20 poena i prvu nagradu jednoj učenici, koja je znala da je napravila jednu grešku i tražila da se ponovo pregleda njen rad, da joj se oduzme bod i dodeli drugo mesto, umesto prvog.

– Bili smo zatečeni poštenjem ove mlade osobe, što znači da smo svi počeli duboko da se mirimo, da nas normalne rekcije iznenađuju. Cilj nam je da se borimo za vrednosti, za ovakvu decu, jer njima je danas potrebna naša podrška. Takođe, naš cilj je da pokažemo da smo ujedinjeni od najranijeg nivoa obrazovanja do univerzitetskog i da od naših zahteva nećemo odustati – istakla je prof. Lompar.

Njen zamenik u Društvu za srpski jezik prof. dr Slavko Petaković, naglašavajući da „ne jenjava gorčina koja se javila od prvih dana maja”, kada su se dogodila dva masovna ubistva, a prvo u osnovnoj školi gde je dete streljalo decu, ocenio je da smo „tada svi pali na svim ispitima, jer smo bili padu skloni, kao što pesnik kaže”.

– Sklonost padu začeta je u decenijama kada je dozrevala propast, od trenutka kada je prosvetni radnik svom detetu, kada ga je pitalo šta da studira i gde da se zaposli, rekao: „Samo ne u prosveti!” Znate da prosveta nije samo profesija nego način života. Taj vapaj znači „Samo ne taj način života da živiš!” i to je duboka tragedija našeg društva. Ako se nastavi ovako polugodišta će biti sezone, časovi epizode, nastavnici i učenici akteri koje ćemo uključivati ili isključivati – po volji – zaključio je Petaković.

Sala heroja nije bila puna na ovom skupu, ali brojem okupljenih profesora organizatori i govornici nisu bili razočarani.

– Zabrinjava jedino to što ovde nije više studenata. Oni su ti koji treba sutra da uđu u učionice i da rade, a očito nisu za to zainteresovani. Nas gimnazijske nastavnike muče loša reforma, brojni problemi u organizaciji nastave, zastareo sistem ocenjivanja, uvođenje državne mature koje postaje tragikomično. Obećanim povećanjem plata, čini se, krpe se rupe koje zjape u brodu koji nezadrživo tone a zove se srpska prosveta. Predlažem Društvu za srpski jezik i književnost da napravimo tim, da napišemo strategiju koja će biti bolja od ove koju nam trenutno nudi režim i da s njom izađemo u javnost, ne da budemo cenzori već da menjamo društvo koje živi od rijaliti programa – ukazao je Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija.