Vesić: Predložićemo Zakon o održavanju infrastrukture, mora da se zna red

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić najavio je danas da će to Ministarstvo predložiti Zakon o održavanju infrastrukture, kojim će biti precizno propisano koja institucija ili preduzeće će biti nadležno za svaki put ili objekat, jer, kako je rekao, mora da se zna šta je čija odgovornost, kada dođe do oštećenja, kao poslednjih dana, usled poplava.

Vesić je za RTS ukazao da država u poslednjih 10 godina mnogo ulaže u infrastrukturu – trenutno se gradi 492 kilometra autoputeva i brzih saobraćajnica, uz izgrađenih 405 kilometara, zbog čega je važno da se donese zakon koji će propisati ko će održavati postojeće mostove, nadvožnjake, podvožnjake i druge objekte – da li su to lokalna ili republička preduzeća, opštine...

„Ne postoji automatska obaveza održavanja infrastrukture i to je jedan od najvećih problema. Infrastruktura koja se nalazi na autoputevima i brzim saobraćajnicama održava se preko Puteva Srbije, ali postoji mnogo lokalnih puteva i putne infrastrukture koju niko ne održava. Ta infrastruktura je građena decenijama unazad još u vreme socijalizma i nema obaveze da se provera. Ali to nije od juče jer mi takav zakon nikada nismo imali. Po ovom zakonu će svako ko je upravljač puta ili objekta morati jednom godišnje da angažuje stručnu instituciju, kako bismo znali u kakvom je stanju infrastruktura“, rekao je ministar.

Kao primer, naveo je most u Adranima, koji je oštećen pre dva dana a koji je sagrađen 1964. godine.

Kada je taj most u pitanju, ponovio je da će za 10 dana biti urađena devijacija, kako bi se ponovo uspostavio saobraćaj na Ibarskoj magistrali, dok će za četiri meseca biti izgrađen novi most.

Podsetivši na slučaj pucanja visećeg mosta u Ovčar banji, krajem prošle godine, Vesić je rekao da je to još jedan od razloga zašto mora da se zna ko je za šta nadležan.

„Mora da postoji red, da se zna ko je za šta odgovoran, lokalne samouprave, republika, koje preduzeće, ko infrastrukturu održava, da ne bismo imali slične situacije. To ne znači da možemo da sprečimo prirodne katastrofe, ali možemo da delujemo preventivno“, rekao je Vesić, naveo je Tanjug.