Ustavni sud BiH ostao bez srpskih sudija

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Ustavni sud Bosne i Hercegovine uskoro će ostati bez srpskih sudija u svom sastavu. Od ukupno devet sudija, njih dvoje koji dolaze iz Republike Srpske više neće obavljati dužnost.

Iako je predsednica suda Valerija Galić pre neki dan izjavila da se jedini srpski sudija Zlatko Knežević vratio na posao s bolovanja i da će učestvovati na plenarnoj sednici u julu, ispostavilo se da se on, ipak, povlači iz rada tog suda. O tome je obavestio predsednika Skupštine RS Nenada Stevandića, koji je ovu informaciju potvrdio medijima.

„Knežević je našao najbolji način da ispoštuje odluku Narodne skupštine, a da sačuva dignitet sudijske funkcije”, rekao je Stevandić.

Knežević je za „Glas Srpske” potvrdio da će podneti zahtev za odlazak u prevremenu penziju i očekuje da ta procedura bude završena do kraja godine.

Skupština RS ne planira da imenuje nove sudije na njihova mesta, najverovatnije dok se ne donese zakon o Ustavnom sudu koji će regulisati rad suda, posebno sastav suda bez stranih sudija. Mogućnost donošenja zakona o Ustavnom sudu predviđena je Dejtonskim sporazumom i trebalo je da bude sprovedena pet godina nakon njegovog potpisivanja, odnosno do 2000. godine. Odluke Ustavnog suda koje se odnose na državnu imovinu izazvale su dodatno nezadovoljstvo srpskih lidera, jer sud nije priznao da je ta imovina vlasništvo entiteta. Kao odgovor na to, Skupština RS je 26. aprila usvojila zaključak kojim se pozivaju sudije iz reda srpskog naroda da podnesu ostavke. Razlog za to, kako je objašnjeno, jeste „antidejtonsko i antiustavno delovanje Ustavnog suda, koje je kulminiralo odlukama o državnoj imovini”. 

Strane sudije, koje je imenovao Evropski sud za ljudska prava, prvobitno je trebalo svojim znanjem da pomognu da institucija počne da funkcioniše tokom prvih pet godina posle rata. Međutim, one su ostale u sudu punih trideset godina, a odluke koje su donosile, često preglasavanjem srpskih i hrvatskih sudija, u Banjaluci su tumačene kao „antisrpske” i često su bile ocenjene kao neustavne, jer je sud često posezao za dopunjavanjem Ustava BiH, umesto da tumači usklađenost drugih akata s Ustavom.   

Problem za budući rad te institucije mogao bi da bude to što su i bez odlaska Kneževića u njemu već upražnjena dva mesta. Naime, sudija Mate Tadić i Miodrag Simović napustili su Ustavni sud kad su stekli uslove za penzionisanje. Njihove naslednike Parlament FBiH i Narodna skupština RS još nisu izabrali. Kako su ranije objasnili pravnici, teoretski je moguće da sud nastavi rad bez srpskih sudija, ali bi legitimitet njegovih odluka mogao da bude diskutabilan. Sud će bez dvoje srpskih sudija, i jednog iz FBiH, sa šest preostalih i dalje imati kvorum za održavanje sednica, za šta je potrebno prisustvo pet sudija.