Ko se plaši „suhoja" još

Ukrajinski piloti kažu da se plaše ruskih protivvazdušnih sistema i lovaca Su-35, zbog čega od zapadnih zemalja traže da im pošalju avione američke proizvodnje F-16, prenosi Si-En-En.

Ne možemo da se borimo protiv svih njih sa našim raketama i radarima tako da bi avioni F-16 bili od ogromne pomoći, poručuju ukrajinski piloti

Jedan od ukrajinskih pilota koji leti u avionima Su-25, rekao je za tu mrežu da je vojska njegove države izgubila mnogo aviona u sukobu sa ruskim vazduhoplovstvom.

On je dodao da bi ukrajinska kontraofanziva bila mnogo efikasnija i bezbednija ukoliko bi oni raspolagali tim letelicama.

„U ovom trenutku ne možemo ništa da učinimo. Ne možemo da se borimo protiv svih njih sa našim raketama i radarima tako da bi avioni F-16 bili od ogromne pomoći", dodao je drugi pilot.

„Mislim da bi to mogao da bude trenutak preokreta u ofanzivi, pošto avioni F-16 mogu da izvršavaju zadatke koji su nam potrebni", izjavio je taj pilot.

„Blumberg" je ranije objavio da bi pojedine NATO zemlje mogle da dostave svoje stare avione F-16, ali da bi njihovo održavanje Ukrajinu moglo da košta više stotina miliona evra godišnje.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg nije precizirao kada bi Ukrajina mogla da dobije te avione, ali je rekao da bi na to moglo da utiče trajanje obuke pilota i procene saveznika.

Ali i ruski kamikaza dronovi oboraju ukrajinske borbene avione.

Kamikaza dron "geranijum-2" ruska verzija iranskog drona "šahed-136" koje je Moskva kupila od Teherana pre početka sukoba oborio je ukrajinskog lovca "suhoj" SU-27, ujedno usmrtivši i pilota, pisali su mediji.

Prethodno jer jedna takva bespilotna letelica oborila ukrajinski MiG-29 u oktobru prošle godine. U tom prethodnom slučaju, motor aviona MiG-29 bio je oštećen šrapnelom usred eksplozije drona, a pilot je bio primoran da se katapultira iz kokpita.

Na osnovu trenutnih mogućnosti dronova ne može da se zaključi da će oni zameniti borbene avione, imajući u vidu ograničenja daljinskog rukovanja i složenosti vazdušnih okršaja, komande sa stanice mogu da kasnie, a ujedno je neophodna i stabilna satelitska radio veza koja može biti podložna hakerskim napadima. Dron ima ograničenije vidno polje u pogledu vizuelne i radarske pokrivenosti u poređenju sa zahtevima borbe vazduh-vazduh.

Budući da su današnji dronovi prevashodno dominantni u misijama vazduh-zemlja, uspesi ruskih dronova utoliko su upečatljiviji.

Ukrajinska odbrambeno-industrijska kompanija „Ukroboronprom” uspešno je koristila sopstveni dron sa dometom od 1.000 kilometara.

Nisu izneti detalji niti je jasno li je upotreba drona značila da je testiran ili aktivno raspoređen u sukobu, preneo je Rojters.

Zna se  da ukrajinske vojne, vladine i privatne kompanije rade na stvaranju arsenala jeftinih i lakih za proizvodnju dronova za koje se nadaju da bi mogli da promene situaciju u ratu protiv Rusije.

Kompanija „Dron šild” je predstavila svoje prenosivo protivdronsko oružje, odnosno ‘taktički ometač drona’, nazvan „DronGan”.

Dizajniran kao protivmera dronovima koji lete gde ne bi trebalo, proizvođač tvrdi da njihov uređaj neće jednostavno srušiti letelicu na tlo, već će je vertikalno prizemljiti bez uništavanja. Kako navode iz kompanije, „DronGan”, težak skoro šest kilograma, ima domet do dva kilometra, a za ‘rušenje’ koristi nekoliko mehanizama ometanja.

Sve te alatke služe za taktičke okršaje ali prevlast na nebu obezbeđuju bolji avioni, sistemi protivazdušne odbrane, iskusne posade i komande. Jer nije reč o video igrama već o smrtonosnom duelu za prevlast na nebu a samim tim i na zemlji. Zato trka traje, ubrzava se a kraj se ne vidi.