Pesnički DNK

Novi Sad – Društvo novosadskih književnika dobilo je svoj klupski prostor preko puta Banovinske palate u Novom Sadu. Klub, u čijoj „ličnoj karti” stoji skraćeni naziv DNK, svečano je otvoren minulog vikenda na toj bulevarskoj adresi, Mihajla Pupina 9.

Udruženje okuplja članove koji žive i stvaraju u Novom Sadu, a nastalo je pre pet godina kada se grupa pisaca, na jednom talasu nezadovoljstva ili ambicija, izdvojila iz Društva književnika Vojvodine, koje sedište ima u istom gradu.

Osnivačka ideja bila je da DNK kao gradsko udruženje unapredi književni i kulturni život Novog Sada, da se bavi i statusnim pitanjima vezano za poziciju pisaca u ovom vremenu.

– Nemamo ambiciju da menjamo svet, ali znamo šta nam treba. A to je da poradimo na našem prostoru, i stvarnom i virtuelnom, jer živimo u svetu koji je drugačiji od onog iz 19. veka u kome su se družili Zmaj i Laza Kostić – kaže za „Politiku” predsednik DNK Nenad Šaponja.

Krenuli su, kako navodi, „od nule, bez novca, prostora i sajta na kome bi se predstavili”, ali je tokom pet godina „lična karta” udruženja napunjena. Sajtom je povećana vidljivost pisaca i društva, a pokrenut je i internet časopis „Međutim”, šire posvećen književnoj kritici.

Šaponja kaže i da su se jasno pozicionirali u izdavačkoj delatnosti, sa 17 knjiga, svake godine po almanah pesama, proze, eseja... Pošto je Novi Sad višenacionalna sredina, radilo se i na ediciji „Novi duhovni most”, dvojezičnim pesničkim antologijama u kojima su i autori iz Temišvara, Bratislave, Budimpešte i Nižnjeg Novgoroda.

Izdata je i antologija pesnika Novog Sada 20-21. veka, po izboru Zorana Đerića, inače upravnika Srpskog narodnog pozorišta, kao i njegova antologija srpskih pesnika u Novom Sadu 18-21. veka.

– Naša ideja je da vrednosno osvetlimo pesnički Novi Sad – kaže Šaponja.

Udruženje sa svojim idejama konkuriše za novac na raznim nivoima vlasti, ali „nekad ga dobiju, a nekad ne”, objašnjava predsednik DNK, koji je inače i direktor pokrajinske ustanove Kulturni centar Vojvodine „Miloš Crnjanski” u Novom Sadu.

Među članstvom DNK su i drugi pesnici i pisci koji su ujedno na javnim položajima, poput vojvođanskog premijera Igora Mirovića, upravnika Biblioteke Matice srpske Selimira Radulovića, višestruko nagrađivani u književnim krugovima i šire u društvu.

Međutim, govoreći o položaju pisca danas, Jovan Zivlak iz Društva književnika Vojvodine, smatra da se oko književnih nagrada vode „igre” i da takva priznanja danas više nemaju značenje za pisca, njegovo delo i karijeru.

– U toj igri je vrsta uticaja, moći, utakmica koja nije zasnovana na književnoj logici i vrednostima. To je došlo gotovo do apsurda. Uloga nagrade je i socijalizacija umetnosti i književnosti, a ovo su dečje igre, čak i ozbiljne zavere, koje tu ideju o dovode u pitanje – kaže za „Politiku“ Jovan Zivlak.

Po njemu, u kulturi i književnosti nema autonomije, samoregulišuće snage, pozicije da se iz sopstvenih resursa mogu rešavati bitna pitanja. „Kultura u kontekstu tržišta nije nezavisna, upućena je na državu, razne fondove i fondacije i time je njena autonomija ugrožena”, dodaje.

Zivlak smatra da pisci nikada nisu bili „tako posebno u lošoj poziciji”, a za njihovu ulogu kaže da je minimizirana.

– Ne kažem da pisci treba da imaju posebnu ulogu i odgovornost u društvu, ali na javnoj sceni, kulturnoj i intelektualnoj, nema ni pisaca ni intelektualaca kao ljudi sa autoritetom i ulogom u društvu – navodi ovaj pesnik, kritičar i esejista iz Novog Sada.

Ipak, kaže da je to fenomen koji jednako pogađa čitavu evropsku scenu, te da su kultura i književnost, „žalosno na dole povučene”, „bitno osporene” i da nemaju snagu da utiču na društvo. Drži da je nestankom Fukoa i Hajnriha Bela nestala filozofska, intelektualna, književna ličnost sa scene.