Nadležnost za predlaganje mandatara vraća se u ruke predsednika Crne Gore

Od našeg dopisnika

Podgorica – Ustavni sud Crne Gore ukinuo je sporne izmene Zakona o predsedniku, po kojima je parlament mogao da predloži premijera u slučaju da predsednik ne predloži mandatara za sastav crnogorske vlade.

Nakon skoro godinu dana Ustavni sud Crne Gore ukinuo je sporne izmene Zakona o predsedniku, koje je prošle godine usvojila tadašnja parlamentarna većina. Predsednik Jakov Milatović je rekao da mu je drago što je ta odluka konačno doneta.

„Sudu je trebalo dugo vremena da je donese. Ona ratifikuje ono što je bio stav stručne javnosti – da su izmene protivne Ustavu. Sad imamo čistiju situaciju i ja pozdravljam odluku Ustavnog suda”, saopštio je Milatović.

Savetnik za ustavni sistem i pravna pitanja doskorašnjeg predsednika države Mila Đukanovića, Boris Bastijančić i nevladina organizacija Centar za demokratsku tranziciju podneli su inicijativu za ocenu ustavnosti izmena Ustavnom sudu. Ustavni odbor skupštine je sudu predložio da odbaci inicijative, ocenjujući da nema osnova za njihovo prihvatanje.

Kako je došlo do promena u zakonu?

Nakon što bivši šef države Milo Đukanović nije „aminovao” da mandatar za sastav vlade bude lider Demosa Miodraga Lekić, koga je predložila većina u Skupštini Crne Gore. Bez obzira na zahteve sa Zapada i stav Venecijanske komisije zakon je ipak usvojen voljom poslanika koalicija okupljenih oko Demokratskog fronta, Demokrata i URA. Ali ni te izmene zakona nisu bile dovoljne da Lekić formira vladu, jer je lider URA i premijer u tehničkom mandatu Dritan Abazović vešto izbegavao da da podršku onome za šta je prethodno glasao i na taj način obezbedi skupštinsku većinu za izbor Lekića.

Pojedini međunarodni partneri Crne Gore, pre svih SAD i Evropska unija, su više puta apelovali na parlamentarnu većinu, da ne pokušavaju da formiraju vladu na osnovu izmenjenog zakona o predsedniku, jer bi „takva vlada imala sporan legitimitet”.

Posle odluke Ustavnog suda na potezu je Milatović, koji ponovo po Ustavu predlaže mandatara iz one političke grupacije koja ga uveri da ima podršku parlamentarne većine. Predloženi mandatar ima rok od 90 dana da sastavi kabinet i predloži program rada buduće Vlade Crne Gore, a na poslanicima je da li će u parlamentu podržati mandatara.

Ukoliko parlament ne podrži predlog Milatovića, odnosno ne da zeleno svetlo mandataru u parlamentu i ne postigne se dogovor oko izbora, Milatović može kao što je to uradio i Đukanović, da raspusti skupštinu i raspiše vanredne parlamentarne izbore.

Zanimljivo je da Ustavni sud nije odlučio o predmetu da li je Đukanović povredio Ustav zato što parlamentu nije predložio mandatara nakon izglasavanja nepoverenja vladi Dritana Abazovića. Iz Ustavnog suda stiglo je objašnjenje da ta institucija odluku nije donela jer „predlog sudije izvestioca iz formalnih razloga nije dobio propisanu potrebnu većinu za donošenje odluke i sada sledi izbor novog sudije izvestioca koji će izraditi predlog odluke, u skladu sa poslovnikom Ustavnog suda”.