Neutralne zemlje EU protiv davanja bezbednosnih garancija Ukrajini

Grupa članica Evropske unije, na čelu sa Francuskom, radi na nacrtu deklaracije o „bezbednosnim obavezama” prema Ukrajini i želela bi da ona bude usvojena na samitu unije koji se završava danas. Nacrt ima za cilj „slanje veoma jasnog političkog signala Ukrajini i Rusiji”, preneo je Tas. Kako se navodi, zemlje EU „spremne su da, zajedno sa partnerima, doprinesu budućim bezbednosnim obavezama prema Ukrajini, što će pomoći Ukrajini da na duže staze bude sposobna da se odbrani i odupre destabilizaciji”.

Nisu, međutim, svi oduševljeni ovom idejom. Zemlje EU sa neutralnim stavom protive se davanju potpunih bezbednosnih garancija Ukrajini, poručio je juče austrijski kancelar Karl Nehamer. „Za nas kao neutralne države jasno je da ne možemo dati takve bezbednosne garancije. Austrija, Irska, Malta i Kipar su jasno stavili do znanja da imaju primedbe”, rekao je Nehamer, preneo je Rojters.

Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Đuzep Borelj smatra da Evropska unija treba da razmotri pretvaranje Evropskog mirovnog fonda, koji je korišćen za finansiranje oružja za Kijev, u trajnije sredstvo za dugoročno naoružavanje zemlje. „Sa moje strane to znači da vojna podrška Ukrajini mora biti dugoročna tokom rata i posle rata”, rekao je Borelj, i istakao da Evropski mirovni fond za Ukrajinu možda mora da postane Odbrambeni fond Ukrajine. „Obuka se mora nastaviti, modernizacija vojske mora da se nastavi”, dodao je Borelj.

Iako su u Kijevu veoma zainteresovani za izraelski sistem protivvazduhoplovne odbrane „Gvozdenu kupolu”, premijer Benjamin Netanijahu je poručio da neće Ukrajincima isporučiti ovo oružje, ali ni neko drugo, jer su zabrinuti da bi ono moglo da završi u rukama Irana.

„Mislim da je važno razumeti da nas brine mogućnost da bi sistemi koje bismo dali Ukrajini dospeli u iranske ruke”, rekao je Netanijahu u intervjuu za „Volstrit džornal”, preneo je Tas.

On je istakao da bi Teheran, ukoliko bi se to dogodilo, mogao da upotrebi izraelsko oružje protiv Izraela. Naglasio je da je Izrael gusto naseljena zemlja i da „Gvozdena kupola” obara rakete koje gađaju izraelske naseljene centre. „Ako bi taj sistem dospeo u ruke Irana, milioni Izraelaca bi ostali bez odbrane i bili bi u opasnosti”, rekao je Netanijahu.

„Gvozdena kupola” se smatra jednim od najefikasnijih sistema protiv raketa kratkog dometa. Još u junu prošle godine ukrajinski ambasador u Izraelu Jevgenij Kornijčuk je rekao da je Kijev zainteresovan za dobijanje ovog sistema.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ne propušta priliku da apeluje na članice NATO-a da njegovoj zemlji daju bar neki „signal” ako nisu još spremne da je prime u vojni savez.

„Ako alijansa želi da bude moćna i ne vidi svoje postojanje bez Ukrajine, trebalo bi da dobijemo bar neki modalitet naše budućnosti u NATO-u, neke konkretne stvari... Ne govorimo o članstvu danas, razumemo da tokom rata ne možemo postati članica NATO-a, ali moramo dobiti uveravanja da ćemo posle rata biti. I upravo to je signal koji želimo da dobijemo, da će Ukrajina nakon rata biti članica NATO-a”, rekao je Zelenski na zajedničkoj konferenciji za novinare sa predsednikom Poljske Andžejem Dudom i predsednikom Litvanije Gitanasom Nausedom.