Kurti traži uklanjanje 48 srpskih vojnih baza

Obe strane snosiće posledice ukoliko ne dođe do smirivanja situacije na KiM, poručio je juče uoči početka Samita Evropskog saveta visoki komesar EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Đuzep Borelj. „Zemlje članice su odlučile, na poslednjem sastanku Evropskog saveta, da se preduzmu mere, ekonomske i političke, kako bi stranama bilo jasno da će, ako ne budu doprinele miru, to imati svoju cenu”, naglasio je Borelj. Tako je komesar EU zapretio „obema stranama”, a neposredno pre toga juče je vlada privremenih institucija u Prištini donela odluku da „Civilnu odbranu” i „Severnu brigadu” proglasi za terorističke organizacije.

Prištinski premijer Albin Kurti rekao je da one predstavljaju „ozbiljnu i direktnu pretnju bezbednosti i ustavnom poretku” tzv. Kosova. A ministar unutrašnjih poslova privremenih institucija Dželjalj Svečlja izjavio je da je Priština odluku da „Civilnu odbranu” i „Severna brigada” proglasi terorističkim koordinisala s međunarodnim partnerima. „Mi kontinuirano koordiniramo sa svim našim saveznicima, ponekad se slažemo, a ponekad se ne slažemo. Bez sumnje smo koordinisali za ovaj korak”, rekao je Svečlja. Predlogu da ove grupe budu proglašene za terorističke usprotivio se ministar za zajednice i povratak Nenad Rašić, prenosi Tanjug.

Budući da je jedan od glavnih zahteva Srba sa severa Kosmeta povlačenje specijalnih jedinica prištinske policije Rosu, ovaj korak Prištine samo je uvod u dodatnu eskalaciju. Kurti će izgovor za pojačano prisustvo svojih specijalaca sada moći da traži upravo u navodnom suzbijanju „terorizma”.

Dodatnu provokaciju predstavlja i to što je osnovni sud u Prištini produžio pritvor za još dva meseca Dušanu Obrenoviću (25) iz Kosovske Mitrovice, koji je uhapšen 29. maja u Zvečanu i tereti se za navodni napad na službena lica koja su pod zaštitom međunarodne zajednice. Kako za „Politiku” kaže advokat Predrag Miljković, zastupnik brutalno pretučenog Obrenovića, kojem su još uvek vidljivi tragovi prebijanja, „odbrana će uputiti žalbu apelacionom sudu kako bi se Obrenović branio sa slobode”. Obrenović je faktički kidnapovan 29. maja u Zvečanu, nakon što je uvučen u kordon dok je sedeo na zemlji za vreme protesta.

A u toku jučerašnjeg dana pripadnici kosovske policije uhapsili su i Srbina H. V. (65) iz Kosovske Mitrovice. Kako je za „Politiku” potvrdio Veton Eljšani, portparol kosovske policije za region sever, „posle davanja izjave u južnoj Mitrovici, on je pušten i braniće se u redovnoj proceduri”. Eljšani navodi da je ovaj Srbin priveden zbog neadekvatnih tablica na vozilu „lada niva”, kao i da je u njegovom autu „ispod sedišta vozača pronađen prazan pištolj, marke CZ”. H. V. je porodičan čovek koji živi u multietničkom naselju Tri solitera.

Uz sve to, pripadnici Rosu i jedinice za brzo delovanje FIT u velikom broju stacionirali su se preksinoć na teritoriji opštine Leposavić. Za to vreme na Bistričkom mostu, u opštini Zvečan, takođe se sve više utvrđuju pripadnici Rosu, a građevinske mašine su i dalje na samom policijskom punktu, gde se „vrši kontrola saobraćaja”. Dok Kurtijeve straže nastavljaju stezanje obruča okupacije, preko administrativnih prelaza Jarinje i Brnjak i dalje, jednostranom odlukom Prištine, ne prolaze kamioni sa srpskom robom, a u prodavnicama se oseća nestašica brašna, šećera, ulja, mleka i mlečnih proizvoda. U apotekama u Kosovskoj Mitrovici već nema pojedinih lekova, posebno za krvni pritisak, dijabetes i neuropsihijatrijske bolesti.

Uprkos svemu tome, od evropskog komesara Borelja juče je stigla poruka o posledicama po „obe strane”, a predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel izjavio je da je došlo vreme da se preduzmu koraci ka normalizaciji odnosa, kao i da se napravi jedan globalni pristup rešavanju tog problema. On je uoči početka Samita Evropskog saveta rekao novinarima da u potpunosti podržava napore Đuzepa Borelja, prenosi Tanjug. „Takođe, podržavamo i ideju da se organizuje konferencija s nekim zemljama članicama EU kako bismo podržali napore posredovanja, zajedno sa SAD, jer smo videli prethodnih meseci poteškoće i eskalaciju situacije”, rekao je Mišel.

Albin Kurti je, neposredno pre početka Samita EU, izneo „četiri koraka za deeskalaciju”. Kao prvi korak navodi da je Priština spremna da se obaveže na smanjenje prisustva policije u opštinskim zgradama i njihovoj okolini „postepeno i proporcionalno sa smanjenjem nasilja”. Drugi korak je puni pristup sudskim procesima počinilaca nasilja. Treći su prevremeni izbori na severu KiM do kojih bi došlo nakon peticije za opoziv koju bi podržalo najmanje 20 odsto biračkog tela. Četvrti korak je da njegovi gradonačelnici na severu predaju ovlašćenja tek nakon verifikovanja od strane CIK-a, u skladu sa zakonodavstvom tzv. Kosova. Od Beograda traži povlačenje „nasilnih demonstranata”, posvećenost saradnji u sudskim postupcima protiv počinilaca, smanjenje pripravnosti Vojske Srbije i uklanjanje 48 isturenih operativnih baza duž administrativne linije, kao i da Beograd „ne ometa” lokalne izbore.

Šolc: Što pre dogovor iz Ohrida i izbori na severu

Nemački kancelar Olaf Šolc zatražio je da se što pre primeni dogovor iz Ohrida i smire napetosti na severu Kosova i Metohije i istakao da su Francuska, Nemačka, Italija i SAD intenzivno uključene u proces deeskalacije situacije. Šolc je na konferenciji za novinare u Berlinu s premijerom Severne Makedonije Dimitrom Kovačevskim ukazao na važnost održavanja izbora na severu KiM što je pre moguće, kao i primenu dela sporazuma o Zajednici srpskih opština.