Evropski zeleni su uz zapadni Balkan

Narodna poslanica Zeleno-levog fronta Biljana Đorđević kaže da su protesti u Srbiji već izazvali promene u vidu veće mobilizacije građana koji su se nakon izbora prošle godine pasivizirali i postali pomalo apatični. U intervjuu za „Politiku” kaže da potreba ljudi za promenama postoji sve vreme, ali su protesti probudili inicijativu ljudi da svoju potrebu za promenom i ostvare.

– Kako se to ostvaruje? Postoje dva načina. Jedan je da vlast ispuni zahteve upornih građana koji protestuju, što bi bilo očekivano u demokratskom i odgovornom društvu. Ali naše takvo nije, zbog čega upravo i imamo proteste i blokade koji se šire po celoj Srbiji. Drugi način da se promena ostvari jeste da svako od građana odluči za sebe kako će dati doprinos toj političkoj promeni koja nam je neophodna. Građani se mogu uključiti u institucionalno političku – nacionalnu ili lokalnu – ili aktivističko političku borbu jer je svaka borba za dubokom promenom društva kako bi ono bilo bez nasilja politička borba. Pozivam sve da se uključe u Zeleno-levi front, novu političku partiju u Srbiji koja se gradi odozdo i širi po Srbiji, kao što se odozdo gradio i pokret „Ne davimo Beograd”, koji čini okosnicu ZLF. Naša dužnost kao opozicionih političara koji smo inicirali proteste jeste da te različite borbe koordinišemo i usmerimo ka zajedničkom cilju: ispunjenju zahteva protesta kao preduslovu za Srbiju protiv nasilja, u kojoj ćemo onda moći da vodimo političke borbe oko vizije razvoja srpskog društva – kaže Biljana Đorđević.

Nedavno je u Beogradu bila poslanica Evropskog parlamenta (EP) Gvendolin Delbos-Korfild. Šta ste iz tih razgovara saznali?

Evroposlanica zelenih Gvendolin Delbos-Korfild članica je Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje koji čine poslanici Narodne skupštine i poslanici EP. Nakon ove zajedničke sednice evropskih i srpskih parlamentaraca u Beogradu nije bilo zajedničke deklaracije, što je jasna poruka EP o nepostojanju napretka Srbije u procesu evropskih integracija. Vladajuća većina na tom sastanku nije poslala poruku o ozbiljnoj nameri da Srbiju vodi u EU i mislim da je za mnoge poslanike EP to bilo otrežnjujuće – ako su imali iluzije o Vučićevom režimu, one su raspršene. Evroposlanica Delbos-Korfild istakla je da niko u EP, pa čak ni ekstremna desnica, ne komunicira agresivno kako su komunicirali vodeći poslanici SNS-a u ovom odboru, koji, uzgred, apsolutno nisu zagovornici evropskih integracija, te da bi u EP zbog takve komunikacije bili sankcionisani. Kod nas se takva komunikacija nagrađuje umesto da se sankcioniše i za SNS je preduslov sigurnosti obavljanja poslaničke funkcije.

Da li EU ozbiljno računa na proširenje na zapadni Balkan?

Nije tajna da je proces proširenja zapao u ćorsokak prethodnih godina jer su iz same EU stizale poruke o tome da neće biti proširenja, a zemlje poput Severne Makedonije, koje su učinile sve što se od njih tražilo, posebno u bilateralnim sporovima s Grčkom, nisu nagrađene, već iznova opterećene novim bilateralnim ucenama – ovog puta Bugarske. Pored ozbiljne anti EU propagande upravo vladajuće većine u Srbiji, poruka o tome da se EU neće širiti dok ne reši svoje unutrašnje probleme sigurno je uticala na dramatično opadanje podrške procesu evropskih integracija u Srbiji. Ono što se sada dešava jeste geopolitički trenutak u kojem je zbog ruske agresije na Ukrajinu proširenje ponovo aktuelno i mislim da će se upravo u narednom periodu, pred izbore za Evropski parlament 2024. godine, voditi ozbiljna rasprava o načinima da se zapadni Balkan snažnije veže za EU. Evropski zeleni su apsolutno uz zapadni Balkan i to su potvrdili kako na Kongresu Evropske partije zelenih održanom početkom juna u Beču, gde se vodila rasprava o tome kako da se proširenje EU razume kao proširenje prostora demokratije i vladavine prava, a ne samo kao proširenje jedinstvenog tržišta, odnosno kako da predlozi za institucionalnom reformom EU budu povezani sa proširenjem EU, umesto da se čeka da se EU reformiše pa da se tek onda priča o proširenju, što je doskora bila dominantna poruka.

Šta je potrebno da uradi Srbija?

Ono što je potrebno da zapadni Balkan, a posebno Srbija uradi jeste da pošalje jasniji signal da su zemlje zapadnog Balkana i dalje voljne da budu članice, da su spremne da harmonizuju svoje zakonodavstvo sa evropskim i da su zemlje kandidati sposobne da međusobno sarađuju i pokažu da u njima ima vladavine prava i demokratskih kapaciteta. U konačnici je odluka o proširenju EU politička odluka, to svi znamo, ali nije dobro očekivanje srpskih političkih elita na vlasti da će geopolitika za njih da obavi sve zadatke dok one ne treba da rade ništa.