Da li elektricitet pomaže krpeljima da se zakače na žrtvu

Krpelji mogu da koriste statički elektricitet kako bi se zakačili za ljude, kućne ljubimce, domaće ali i divlje životinje, pokazala je nedavno objavljena studija u časopisu „Current Biology”.

Dva naučnika – Sem Ingland, biolog iz Prirodnjačkog muzeja u Berlinu i Kejti Lihu, veterinarski parazitolog sa Fakulteta bioloških nauka u Bristolu istraživali su ponašanje krpelja kako bi pronašli najbolji oblik borbe protiv ovih sićušnih životinja, prenosioca mnogobrojnih bolesti. U tu svrhu dvoje istraživača je prikupilo veliki broj krpelja.

„Bilo je interesantno gledati tu količinu krpelja koju smo pokupili vukući tkaninu kroz visoku travu”, objasnio je Ingland postupak prikupljanja ove vrste paukova.

Eksperti su zatim dugo vremena proučavali ponašanje životinjica. Primetili su da krpelji koriste elektricitet kako bi sa podloge, najčešće visoke trave, „uhvatili” svoju žrtvu. 

„Poznato je da sisari, ptice i gmizavci imaju elektrostatička naelektrisanja, pa pretpostavljamo da su paraziti, kao što su krpelji, pasivno privučeni elektrostatičkim silama koje deluju kroz vazdušne praznine. Ovi nalazi otvaraju novu dimenziju našem razumevanju kako krpelji, a možda i mnogi drugi kopneni organizmi, pronalaze svoje domaćine”, objašnjavaju autori studije u pomenutom časopisu.

Eksperti veruju da će njihovo otkriće doprineti pronalasku bolje zaštite od ovih krvopija kojim tokom proleća, leta i tople jeseni sve češće napadaju ljude. Ovim paukolikim zglavkarima ne prijaju niske temperature, pa zimi obično utočište pronalaze u zemlji. Na žalost sve toplije vreme tokom zimskih meseci dovodi do pojave krpelja i u januaru ili februaru.

Istraživački tim smatra da krpelji nisu jedini paraziti koji koriste statički elektricitet za pronalaženje domaćina, već da se slično ponašaju vaške, grinje, buve... Ipak, istraživanje tek treba da dobije praktičnu potvrdu.

Među oboljenjima koje krpelji prenose je i Lajmska bolest, a procenjuje se da više od trećine svetske populacije ove vrste paukova ima u sebi bakteriju koja izaziva pomenuto oboljenje. Eksperti upozoravaju da se ujed krpelja ne oseti, a obično se na telu primeti tek kad, sisajući krv, poraste. Savet lekara je da krpelja ne treba da vadi nestručna osoba, jer to može dovesti do infekcije i širenja bakterije u organizmu čoveka, već da se pomoć potraži od stručnjaka.