Francuska je još u „kriznom režimu”

Izmorena Francuska, koja je minulih dana preživela nezapamćenu eksploziju gneva mladih ljudi iz urbanih predgrađa zbog policijskog ubistva 17-godišnjeg tinejdžera alžirskog porekla Nahela M., pokušava da uhvati dah. Rušilački bes koji se usmerio na simbole Pete republike uveo je ovu članicu EU i bez uvođenja vanrednog stanja u „krizni režim” rada.

Napadi na škole, policijske stanice, biblioteke i druge javne zgrade ukazao je na niz suštinskih problema sa kojima se vlada suočila, među kojima su pitanja diskriminacije, integracije i kriminala u predgrađima francuskih gradova sa velikim brojem imigranata. Nemački mediji smatraju da je u korenu pobune osetljivo i često u javnosti zanemareno pitanje rasizma koje je povezano sa francuskom kolonijalnom prošlošću.

Bilans nemira je stravičan. Od ubistva tinejdžera 27. juna uhapšeno je 3.490 ljudi. Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova zapaljeno je blizu 5.900 vozila, izgorelo je ili oštećeno blizu 1.100 objekata i zabeleženo je blizu 270 napada na policijske stanice ili žandarmerije.

Francuski predsednik Emanuel Makron se juče u Jelisejskoj palati sastao sa čelnicima 250 opština i gradova u kojima su prethodnih dana izbili neredi kako bi razumeo sve razloge koji su doveli do ovih događaja.

On je gradonačelnicima rekao da je glavni udar nereda koji su se desili širom Francuske prošao.

„Da li je to trajni povratak smirivanju? I dalje ću biti veoma oprezan u narednim danima i nedeljama, ali vrhunac koji smo doživeli je prošao. Svi želimo trajni, republikanski poredak. To je apsolutni prioritet”, rekao je Makron, a prenosi BFMTV.

Francuski predsednik tek što se ovog proleća izvukao iz duboke političke krize, zbog penzione reforme suočio se sa još jednim velikim previranjem u državi. Makronov prvi mandat bio je podjednako težak jer se suočio sa protestima „Žutih prsluka”, pandemijom kovida 19 i stalno prisutnom pretnjom od terorizma u Francuskoj.

Bruno Kotres, politički istraživač na Institutu „Sajens Po”, kaže da su mnoge teške krizne situacije s kojima se suočavao Makron zbunile međunarodne partnere. U izjavi za portal „Politiko”, Kotres kaže da je Francuska bila kao ekspres lonac, gde je svaka nova kriza razotkrivala nove tenzije u društvu koje se odnose na poštovanje institucija: „Naša zemlja se stalno poziva na republikanske vrednosti, ali izgleda da čitavi segmenti stanovništva ne osećaju da im je to važno.”

Makron je od početka nemira hodao po tankoj žici između pokazivanja empatije prema žrtvi i poruke da država neće popustiti pred nasilnicima. On je policijske hice u Nahela M. dok je bežao od patrole opisao kao „neoprostiv” i „neobjašnjiv” čin. Ali je i nerede okarakterisao kao „neprihvatljivu manipulaciju smrću tinejdžera”.

Zbog činjenice da je na televiziji pre nego što su tužioci digli optužbu protiv policajca praktično doneo „presudu”, ušao je u konflikt sa jednom od najmoćnijih institucija Francuske – policijom. Dva najveća francuska policijska sindikata su žigosali izgrednike kao „štetočine” i „divlje horde”. Sindikati su izdali upozorenje: „Danas se policija bori jer smo u ratu. Sutra će početi naš otpor i vlada treba to da primeti.”

Mnogi francuski političari jasno su osudili ubistvo 17-godišnjeg Nahela. Ali, ne pokazuju sve stranke neograničenu solidarnost sa Nahelovom porodicom.

Sami događaji idu naruku desnici i populistima koji sve snažnije duvaju za vrat Makronu, čija koalicija nema većinu u parlamentu. Erik Sioti, predsednik konzervativne stranke Republikanci, svoju „podršku” porodici ubijenog izrazio je na „Tviteru”, ali je podršku dao i policiji, dodajući da pre osude policajca treba sačekati rezultate istrage. Sioti je pritom otišao znatno dalje od Marin le Pen, koja je Makronove izjave opisala kao „preterane” i istakla da se mora sačekati rezultat istrage protiv policajca. Za razliku od Siotija, Le Penova je u oceni situacije bila „bliža” Makronu poručivši da vanredno stanje treba proglasiti samo ako situacija nastavi da se pogoršava.

Pritisak javnosti da se preispitaju ovlašćenja koja su data policiji, ali i optužbe o rasizmu u bezbednosnim snagama, pred Makronovu vladu stavlja težak zadatak da pokuša da premosti duboki jaz između francuskih institucija i mladih, uglavnom dece imigranata iz zemalja Severne Afrike.

Da to neće biti lak posao u duboko polarizovanom društvu najbolje ilustruje podatak da je u kampanji za pomoć porodici za ubistvo osumnjičenog francuskog policajca Florijana M. (38) za nekoliko dana prikupljeno 1,4 miliona evra, što je daleko više nego što je prikupljeno za porodicu ubijenog 17-godišnjeg Nahela M. – oko 352.000 evra.