I dalje rasipamo struju

Struja je ipak poskupela, ali i dalje ne štedimo baš mnogo. Poznati smo po njenom rasipanju. Svi potrošači su nam stalno uključeni. Ovde nije reč o štednji kao lišavanju blagodeti struje, nego samo o sprečavanju rasipanja. Kako da to sprečimo? U skoro svim domaćinstvima sijalica u predsoblju gori po ceo dan, naročito u savremenim stanovima gde su zbog toplotne izolacije prozori mali pa je time i osvetljenost stana mnogo slabija.

I moj stan, koji nema poseban prozor nego je staklo od zida do zida, ima potrebu za sijalicom u predsoblju. Ako je 16 sati dnevno uključena ona od 60 vati, to je jedan kilovat-čas na dan, a 30 kilovat-časova mesečno. Prosečan luster ima pet sijalica od po 60 vati, što je 300 vati. Za samo pet sati na dan to je 1,5 kilovat-časova dnevno, a 45 kilovat-časova mesečno. Ponegde su prekidači podeljeni na dve i tri sijalice, a poneku možemo i odvrnuti, pogotovo tamo gde su lusteri sa šest ili osam sijalica.

Na frižiderima se može uštedeti ako se led redovno otapa – što više leda, to motor duže radi. Savremeni električni šporeti nemaju malu ringlu, pa je džezva za kafu upola manja od nje. Iz tog razloga troši se četiri puta više energije, odnosno koristi samo četvrtina postojeće snage. Bolje je staviti šerpicu koja pokriva celu ploču. To važi i za velike sudove, pogotovo što mnogi nemaju ravno dno pa ga treba okretati da bi što većom površinom naleglo na ringlu. Pomoću malog trika – kašičica šećera ili soli brzo će zastrujati vodu – šerpu ćemo po jačini strujanja namestiti na „najjače”. Mnogo će se uštedeti i korišćenjem poklopca.

Osnovni problem – treba li bojler držati uključenim stalno ili samo po potrebi – možete rešiti sami. Posle pranja sudova ugrejte vodu u bojleru do kraja i ostavite do sutra uveče, kada ćete moći da izmerite koliko će se dugo „dopunjavati” da bi se ugrejao, pa to pomnožite sa snagom bojlera i pomnožite sa 30 da vidite koliko vaš bojler „arči” struje. Veliki bojler se do sutradan ohladi i trebaće mu bar dva sata puta snaga bojlera, što je 3,5–4 kilovat-časa pa i više dnevno, a bar 100 kilovat-časova mesečno. Dakle, uštedeli smo skoro 200 kilovat-časova. Možda i malo više, jer se ne može sve izmeriti.

Naravno, tu ne računamo da nam je u stanu stalno upaljeno od osam do devet sijalica. Jednom izbrojah 11. A teško može da se izračuna koliko se gubi na televizoru i kompjuteru. I da ne zaboravim: bar dva puta godišnje otapajte zamrzivač. Račun za sledeći mesec pokazaće koliko smo uštedeli.

Slavko Simić,
Beograd