Zelnik čuva tradiciju Makedonaca u Kačarevu

Kačarevo – Minuli vikend u južnobanatskom Kačarevu prošao je u znaku zelnika, tradicionalnog specijaliteta severnomakedonske kuhinje. Po 14. put, ovdašnje Udruženje Makedonaca „Vardar” organizovalo je manifestaciju „Zelnik fest”, manifestaciju koja slavi i čuva stare recepture jela njihovog zavičaja. Uz podršku Nacionalnog saveta makedonske nacionalne manjine u Srbiji i pomoć u sirovini od mesne zajednice okupile su se majstorice iz lokalnog i komšijskih udruženja žena da pokažu umeće spravljanja ovog specijaliteta.

„Po četrnaesti put ova lepa, pa i ukusna manifestacija sabrala je u naše Kačarevo gošće iz Vršca, Plandišta, Jabuke i iz Beograda, tu su meštanke, ali i predstavnici drugih lokalnih udruženja. Cilj „Zelnik festa” se nije promenio od prvog dana. To je očuvanje tradicije u sredinama, u koje su se Makedonci doseli pedesetih godina prošlog veka i promocija naše kulture na ovim prostorima. Festival je nastao iz čistog entuzijazma i želje da oživimo, održimo i prenesemo tradiciju na mlađe naraštaje, a zamišljen je tako da bake dovedu svoje unuke i zajedno sa njima prave zelnik”, ističe Vladimir Stoicov iz Udruženja „Vardar” Kačarevo.

Recept za makedonski zelnik, a na srpskom jeziku zeljnik ili zeljanica je jednostavan, ali zahteva veštinu sukanja i ređanja šest kora, koje se zamese od kukuruznog brašna ulja, so i zeleniša za punjenje. Umeće se na ovom festivalu makedonske hrane nije ocenjivalo, više je to bilo druženje uz folklor na tradicionalnim instrumentima, te je desetak učesnica ostavilo svoje pite, a ponelo diplome i zahvalnice za učešće.

Zelnik je iz severnomakedonskog Kratova, u podnožju planine Osogovo, stigao banatsku ravnicu i Kačarevo sredinom prošlog veka kao nasleđe doseljenih Makedonaca. Kako je osnova svega u ishrani naših suseda oduvek bio hleb, varijeteti u spravljanju jela od testa ogledaju se tek u izboru žitarica, ali i finalnih proizvoda – peciva, pita i zelnika, koji je legendarni kulinarski klasik Severne Makedonije.

Sam naziv ovog složenca, koji najviše liči na mnogo poznatiji burek, dolazi od termina „zelje”, a odnosi se na sezonski zeleniš kojim se puni – na spanać, praziluk, kupus, pa i koprivu i lišće cvekle, dok postoji i slatka varijanta, obično sa bundevom i jabukama. U postojbini se zelnik peče ispod vršnika, vrste crepulje ili sača, što je ovde ređa pojava, ali se nije promenilo da se služi vruć i preliven, kiselim mlekom, jogurtom ili sirom.