Srpska jedina štiti Ustav BiH i Dejton

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Republika Srpska nije izvor problema, već mesto na kom se donose odluke koje pozivaju na domaći dogovor i pronalazak rešenja. U Banjaluci nisu izglasani akti o secesiji, već akti koji omogućavaju relaksaciju i koji pozivaju na dijalog i dogovor. Kao što se desilo na nedavnoj sednici dve entitetske vlade, što mi vidimo kao model odnosa za budućnost, rekao je Nenad Stevandić, predsednik Narodne skupštine Republike Srpske. On je u razgovoru za „Politiku” istakao da je već posle tri dana nakon zajedničke sednice vlada Republike Srpske i Federacije BiH došao „doprinos” saradnji naroda i entiteta i od strane Kancelarije visokog predstavnika (OHR).

„Oni su svoje sporne odluke doneli svega tri dana posle sednice na kojoj su započeti domaći dogovori. To sve objašnjava. Ne dozvoljavaju da se sami dogovorimo. Ne odgovara im da se priča o investicijama, o povratku mladih, zapošljavanju i rastu BDP-a”, rekao je on. Govoreći o podeli državne imovine, podsetio je da su jedine granice koje su nacrtane posle Drugog svetskog rata one koje su podelile entitete u BiH. „Te granice su plod međunarodnog ugovora. Šta one dele ako već nisu međudržavne granice? Pa dele imovinu entiteta! Stoga pokušaj osporavanja imovine Republike Srpske u stvari predstavlja svesno izazivanje krize i sukoba.”

Utisak je da BiH ulazi u ozbiljnu krizu. Skupština je usvojila dva zakona i njima odbacila odluke visokog predstavnika i Ustavnog suda BiH. Oba zakona suspendovao je Kristijan Šmit. Šta je Srpsku opredelilo na ove korake?

Nesporno je da je visoki predstavnik generator sukoba i nesporazuma u BiH. To proističe iz činjenice da on nema legalno imenovanje. Po relevantnim rezolucijama SB UN, BiH je bez visokog predstavnika. Jake zemlje, koje ne zavise mnogo od SB UN, progurale su da Šmit sedne u kancelariju visokog predstavnika bez obzira na to što nema legalitet. Zato imamo stvaranje cikličnih krugova krize. Takođe, Ustavni sud BiH je jedina institucija koja ne počiva na dejtonskim principima – konsenzusu dva entiteta i tri naroda. Tamo dominiraju tri stranca, koji zajedno s dva Bošnjaka preglasavaju Srbe i Hrvate. To je izvor svih problema. Sve što je i ranije radila Narodna skupština RS bila je reakcija na odluke koje donose ove institucije. Neverovatno je da Bošnjaci ne žele da imaju još jednog Bošnjaka u Ustavnom sudu, već nastoje da tamo ostane Nemac ili Albanac. To je za nas znak da se sa BiH upravlja spolja, a za druge nada da će strane sudije, kao u ratu strani avioni, doneti prednost Bošnjacima.

Odluke Skupštine RS nailaze na ozbiljnu ljutnju na Zapadu.

Mi moramo ostati jedinstveni i uporni, ne sme biti pukotina među Srbima. Moramo sačuvati odlične odnose sa Srbijom i svoju neutralnost. Imamo otvorene sve komunikacijske kanale, čak i sa zemljama koje nas stalno kritikuju. Mi ćemo nastaviti da nudimo rešenja, koja će uvek biti zasnovana na dejtonskim principima, a to znači da nijedna odluka ne sme da bude doneta preglasavanjem, bez saglasnosti dva naroda i dva entiteta. A upravo su to radili visoki predstavnik i Ustavni sud BiH. Mi to razumemo kao nastojanje da se ovde provociraju krize i sukobi. Na to reagujemo pametno i nećemo dozvoliti da budemo okrivljeni za ono što je neko drugi smislio.

Da li je nametanje model po kom dugoročno može disati BiH?

Ne, naprotiv, to je potpuno glupo, jer u BiH je već ispod 1,5 miliona Bošnjaka, oko milion Srba i manje od pola miliona Hrvata. Niko nikog tu ne može da nadjača i ugrozi. Mogu samo da se stvaraju nepotrebne krize. Razumem frustraciju Bošnjaka zbog percepcije da samo oni nemaju svoju državu. Zato postoji neki prikriveni cilj da se preko geopolitičke osovine – koju ovde drže Amerikanci i Britanci, posredstvom OHR-a i stranih sudija – isposluje neka supremacija Bošnjaka. Ali to ne može i neće ići preko leđa druga dva naroda i može samo silom da se desi. To ne žele ni Hrvati, koji su u zadnje vreme bili zavisni od Srba, i čiju smo poziciju štitili samo zato da ne bismo mi došli na red, a ne zato što smo u ljubavi s onima koji često pokazuju proustaške stavove. Srpska nije osnovana voljom tih sila koji sada rade protiv nje, ali je od njih prihvaćena kao neminovnost. Ipak se nadležnosti Srpske stalno tope i ako se to nastavi biće kao da je nismo ni stvorili i zato je reakcija RS tako odlučna.

Dakle, sem brige za državnu imovinu, korake Srpske uslovila je akumulacija nezadovoljstva. Ipak stižu upozorenja.

Sva briga kojom Dodika žele da predstave kao figuru koja krši Dejtonski sporazum i ustavni poredak velika je laž. Dodik ima poseban stil, ali on je samo alibi da se dovrši posao obesmišljavanja i obezvlašćivanja RS. Manji deo opozicije to ne razume. Pa još daju podsticaj alibiju međunarodnog faktora. Dodik ima veliki politički kapacitet i vuče najveći broj konaca. Ali to je stvar koja pripada političkom spektru. U pravnom spektru ni Dodik ni RS nikada nisu doneli odluke o disoluciji. Nijedna institucija RS nije donela odluku o otcepljenju. Naše odluke treba pažljivo čitati. Mi u njima tražimo da se izaberu sudije Ustavnog suda BiH, jer je tako predviđeno. Ali volje za to nema kod Bošnjaka koji te sudije mogu da koriste za atak na RS. I zato smo tu gde jesmo. Što se imovine RS tiče, kada smo 2012. potpisivali ugovor s nemačkom kompanijom u vezi s izgradnjom energetskih objekata – isti ovaj kakav sad imamo sa Srbijom, jer su Nemci odustali – tada Ustavni sud nije problematizovao imovinu. Nije smeo protiv stranaca, niti su federalni partneri vikali da ne možemo bez njihove saglasnosti. U pozadini je srbofobija, a ne zajednički razvoj.

Dakle, odgovornost za krizu smeštate pre svega u Sarajevo i kod međunarodnih predstavnika.

Pogledajte, na 9. januar su ranije dolazili svi. Sve do momenta kada su stranci odlučili da izazovu krizu. Nakon što su Dan RS proglasili neustavnim, počinje kriza, a mi počinjemo još žešće da ga slavimo. Svetosavska nagrada je takođe problematizovana od Bošnjaka, ali je Ustavni sud odlučio da ona nije uvredljiva. Taj sud je ušao u formu da deli srpske svece. Da procenjuje koji svetac vređa interese bošnjačkog naroda. Pa ih valjda Sveti Sava ne vređa, jer je Srbin, a Sveti Stefan, ipak, vređa. Oni su se upustili i u meritum verskog, društvenog, običajnog i potpuno polupali lončiće.

Da li RS nastupa jedinstveno u aktuelnoj krizi?

Kao osnivač SDS-a i iz kog sam izašao u vreme čudne nacionalne politike u najvećoj stranci opozicije, mogu samo da skinem kapu za poslednje stavove i da kažem da se ta partija ponaša državotvorno. Nadam se da će tako i ostati. Trenutno, SDS je stranka opozicije koja razume razliku između vlasti i države.

Setite se, targetiranje Karadžića nekada je bilo isto kao aktuelno prokazivanje Dodika. Karadžića su najpre oterali u šumu, pa u zatvor, a prethodno su mu garantovali da neće biti procesuiran. Pravili su hajku kako bi od njega napravili kriminalca, lažući da je iz Prijedorske banke odneo tri miliona maraka. Želeli su stvoriti nezadovoljstvo naroda prema njemu, što nije uspelo. Ne verujem ni da će uspeti aktuelni pokušaji po istom principu. Nismo mi društvo koje drugačije živi i radi ili ima drugačije demokratske principe od nemačkog, francuskog ili švajcarskog modela. U vreme evropske cenzure u vezi s ratom u Ukrajini možemo čak reći da smo pet puta slobodniji. U Banjaluci možete da kritikujete i hvalite Putina ili Zelenskog, a u Berlinu i Parizu to ne smete. Udar na RS, sem napada na naše vrednosti, jeste udar i na demokratsko društvo.

Neki u poslednjim dešavanjima u RS pronalaze baš uticaj dešavanja u Ukrajini.

Sukob u Ukrajini ima veze sa situacijom u celom svetu. Pa ima refleksije i na Balkan. Mi u tom ratu ne učestvujemo. Nepoštovanje međunarodnih ugovora je uvek generator koji dovodi do ratova. Nepoštovanje Kumanovskog sporazuma i Rezolucije 1244 izaziva krizu na KiM, jer Srbi nisu dobili svoje bezbednosne snage da ih štite. Minski sporazumi nisu poštovani dok je trajala tortura nad stanovništvom Donbasa. Ako se setimo kako se pred Drugi svetski rat raspalo Veće naroda i kako se danas ljuljaju UN, možemo da povučemo mnoge paralele. Ali mi nigde ne treba da srljamo. BiH treba da se liši ambicije za priključivanje u bilo kakve vojne asocijacije. Ali EU je odlučila da pritisne BiH da se mora opredeliti. Na svu sreću bez mišljenja Srba to se ne može desiti. Blokirali smo pristupanje NATO-u i uvođenje sankcija Rusiji. Srpska može da se ponosi kako tretira ukrajinsku manjinu, koja je ovde najbrojnija. U Prnjavoru živi nekoliko hiljada Ukrajinaca, koji imaju svoje crkve i mi želimo da niko u Srpskoj nema ikakvih problema. To je za nas čast.

Verujete li u neka saznanja da se razmatra smena Dodika?

Mi smo OHR još ranije potpuno pobedili, argumentima i dokazima. Dokazali smo da su svi visoki predstavnici imenovani rezolucijama SB UN. Prezentovaćemo dokumente koji su potpisani između parafa i potpisa Dejtonskog sporazuma, sa takozvane Konferencije za implementaciju mira u Londonu – koja je ustanovila Savet za sprovođenje mira (PIK) i pozvala zvaničnim dokumentima SB UN da potvrdi prvog visokog predstavnika. Dakle, čak i kada bi Šmit smenio Dodika, mi to ne bismo objavili, jer nema legalitet. Ako nema legalitet imenovanja i njegove odluke su nelegalne. Pa kako onda da njegove odluke objavljujemo u „Službenom glasniku RS”? Ovog trenutka, Srpska je ta koja čuva pravni poredak u BiH. Sve akcije iz RS zasnovane su na pravu i to svi dobro znaju. Zato su prešli na drugu strategiju – zloupotrebu Ustavnog suda.

Šmit je nametnuo zakon koji inkriminiše one koji ne poštuju njegove, kao i odluke Ustavnog suda.

Time želi da upotrebi domaće institucije za izazivanje krize. To će opet raditi nametanjem zakona. Oni koji budu prihvatili da sprovode takve zakone mogu da naprave poremećaj mira. Zato je Dodik najavio da će u Nemačkoj tužiti Šmita za lažno predstavljanje, ali i za narušavanje mira, a to je najveći zločin. Mi u RS sem pravnog poretka RS i BiH čuvamo i mir.

Posebnu nervozu na Zapadu izazvala je najava suspenzije ingerencije Suda i Tužilaštva BiH i agencije Sipa.

Jedan šeik je u otporu zapadnjačkoj agresiji rekao da muslimani ne jedu svinjetinu, ali da ako treba da umru od gladi, možda i mogu da ih nateraju na to. Ako naše postojanje bude ugroženo, bićemo prinuđeni da donosimo zakone koji će imati pravni legalitet i koji će se primenjivati na teritoriji RS. A sasvim drugi zakoni će važiti u FBiH. Imaćemo praktično dve zemlje. To ne priželjkujem, već se nadam da će biti pameti u međunarodnim centrima, što uključuje i neophodnu katarzu u EU, koja ovde treba da zameni OHR. Treba da se imenuju domaće sudije i da se sprovode domaći zakoni, te da niko nikome ne koči razvoj.

Na osnovu čega tvrdite da se neće dozvoliti da Srbi u BiH budu svedeni na manjinu i podvrgnuti nasilju kao na KiM?

Teroristički režim koji na KiM ugrožava Srbe često pominje Srpsku, što je za nas veliko priznanje. Kada tvrde da neće dozvoliti RS na KiM, to je potvrda da je Srpska toliko etablirana da joj se ni ćošak ne može odbiti. Niko sem naše skupštine neće donosi odluke u ime nas, niti će imenovati gradonačelnike u ime naših građana tako što će da raspisuje izbore i sa dva-tri odsto izlaznosi priznaje njihove rezultate. A mnogi u Sarajevu bi to voleli. U RS postoje dva veća naselja sa Bošnjacima, Kozarac i Janja, koja uživaju svu našu pažnju, prava i ljubav. Ipak, BiH iz devedesetih i danas nije ista. U Sarajevu nema Srba, svi gradovi su monoetnički u oba entiteta, uz izuzetke Drvara, Glamoča, Grahova i Petrovca u FBiH. Izmaštana multietnička priča je samo lažni građanski model za konačnu supremaciju Bošnjaka.