Bajden ne želi mir

Na nedavno održanom samitu NATO-a u Vilnjusu mogli smo jasno da vidimo dodatno osnaženo licemerje inače licemernih velikih sila koje u liku Zelenskog imaju svoju dvorsku ludu koja tera topovsko meso, građane Ukrajine, da ginu u suludom sukobu sa Rusima, a za interese onih koji im samo daju čvrsta obećanja bez namere da ih ikada ispune. Ovo poslednje da će ući u NATO svelo se na dobijanje šipka, odnosno na našu narodnu – ne lipši magarče do zelene trave. Zelenski je dobio obećanje da će dobiti nikad snažnije oružje, što bi u prevodu značilo – evo ti, majstore, da nastaviš da gineš, a mi da zarađujemo od prodaje oružja.

I baš u tom grmu leži zec gde se ne slažem sa ocenom predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koju je nedavno izneo gostujući na TV Pink, kako bi do marta upravo zbog američkih izbora moglo doći do nekakvog primirja koje bi značilo podizanje ekonomije i unutar samih SAD i da to odgovara i samom Bajdenu. Ne, Bajdenu, odnosno grupaciji koja ga okružuje, to nikako ne odgovara. Oni su njega doveli da bi zaradili, a zarada od rata u Ukrajini im je ogromna. Njih baš briga za globalnu ekonomiju, zato što oni u ovom haosu odlično prolaze. Cene energenata su otišle u nebesa i drže i danas prilično visok nivo, a oružje se samo štancuje i zarada je nikad bolja. Ko je blesav da to pokvari radi tamo neke sirotinje.

Otuda, ubeđen sam, od primirja nema ništa. Naprotiv, rat će se intenzivirati. Sve u vezi s izborima u SAD u tih nekoliko meseci najintenzivnije kampanje ličiće na sveopšti rat tradicionalne Amerike, onih čestitih i poštenih ljudi, protiv najgore liberalne bande i lihvara koji neće prezati i same SAD da uvedu u rat samo da bi oni opstali i nastavili da zbog svojih poslovnih interesa terorišu čitavo čovečanstvo. Jedan od njihovih prioritetnih ciljeva je upravo da se isporuka oružja ka Ukrajini dodatno pojača. Da li će to oružje ikada u celosti doći do Ukrajine, to je nebitno. Bitno je da se ispostavi faktura i da posao teče. Baš zbog toga će pajacima poput Zelenskog uvek servirati priču da samo što nije ušao u NATO, ali eto ima još pokoji uslov. No, ljubazno će mu saopštiti da je rešenost saveznika čvrsta, ma kakvi čvrsta, nikad čvršća, da Ukrajina postane član, a dok ne bude, neka nastavi da kupuje oružje, a Ukrajinci neka nastave hrabro da ginu.

Žalosno je što naftaški i vojni lobi u SAD, koji očito sve čvršće drži Bajdena u šaci i finansira njegov opstanak na mestu predsednika, zarađuje toliki novac na leševima ukrajinskog naroda. Njima je broj izginulih čista statistika. Životi ljudi im ne znače ama baš ništa. Jedino što im dušu razgaljuje je enormni novac koji od ovog suludog rata zarađuju. Delovao je Zelenski u Vilnjusu kao da je shvatio koliko je ispao glup kada im je verovao, ali sada nema nazad. Na svečanom skupu, on onako sam, obučen u neku vrstu uniforme, šeta se i gleda bogatu zapadnu elitu koja pije najskuplja vina, „don perinjon”, časti se skupom hranom i uživa u životu, dok njemu predstoji povratak u pakao zvani Kijev. Rat je definitivno nekom brat, dok je većini pakao.

Zato je vrlo važno da mi ne postanemo nešto slično onom što je postala Ukrajina. Poligon za isprobavanje najnovije vojne tehnike i šansa za enormnu zaradu na mnogim poljima, dok Ukrajina lagano, ali sigurno nestaje. Vrlo je važan svaki dan mira koji kupimo.

Bajden ne želi mir. Zapravo, pitanje je koliko se on uopšte pita, a koliko oni koji ga vode od toaleta do govornice. Neko bi to ovde nazvao tzv. duboka država. Njima mir definitivno nije cilj. Naprotiv, učiniće sve da očuvaju ovakvog Bajdena i da postojeći rat dodatno pospeše, a možda još negde na svetu i neki novi da izazovu. Para vrti gde burgija neće.

Narodni poslanik

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista