Mirisi neodoljive žene

Čuvenu rečenicu „Obuci crnu haljinu i budi dama” izgovorila je dizajnerka Koko Šanel pre skoro jednog veka. Pre 82 godine, ova dama zamislila je i iskrojila kratku crnu haljinu i postala simbol jedinstvenog razumevanja modnih potreba savremene žene i novog života koji su obeležili prošli vek.

Snimanje francuskog filma „Koko pre Šanela”, u režiji En Fontejn, počelo je 15. septembra u Parizu, a lik popularne dizajnerke tumači Odri Tatu (32), zvezda filmova „Čudesna sudbina Amelije Pulen” i „Da Vinčijev kod”. Scenario za priču o životu Koko Šanel koji, prema pisanju holivudskog časopisa „Varajeti”, sadrži njenu čuvenu rečenicu, nastao je prema biografiji slavne kreatorke „L’irreguliere” čiji je autor Edmon-Šarl Ru.

(/slika2)Film će prikazati problematično detinjstvo i munjevit uspeh siročeta iz Pariza – Šanel koja je počela da zarađuje za život kao kreatorka šešira, da bi kasnije postala revolucionarna modna dizajnerka koja je redefinisala pojam šika. Tokom 12 nedelja snimanja, modni dizajner Karl Lagerfeld, inače umetnički direktor modne kuće „Šanel”, brinuće o kostimima koji su dizajnirani specijalno za film.

Francuska modna kreatorka Gabrijela Šanel (1883–1971) skoro 60 godina suvereno je vladala visokom pariskom modom, a pored kratke crne haljine, svetu je podarila ženske pantalone, klasičnu proštepanu torbicu, odeću koja je oslobodila žene krutih korseta i najprodavaniji parfem svih vremena.

Gabrijela Šanel rođena je 1883. godine u sirotištu malog francuskog grada Saumura. Početkom 20. veka radila je kao barska i koncertna pevačica, kada je i uzela novo, zvučnije ime Koko. Ubrzo je otvorila prvu radnju sa šeširima u Parizu, a od 1912. godine proširila je područje svog kreativnog delovanja na modni dizajn. Početak dvadesetih godina prošlog veka Koko i njena modna kuća dočekale su u velikom usponu. Opuštenim kreacijama snažno se suprotstavila dotad vrlo raširenoj modi strogih, konzervativnih linija. Legendarni parfem „Chanel No. 5”, koji je svih ovih godina ostao jedan od najvažnijih proizvoda njene modne kuće, lansirala je 1923. godine. Broj pet u nazivu parfema bio je njen srećan broj, pa je tako Koko uvek održavala modne revije 5. maja (petog dana petog meseca u godini), dok je manekenka koja bi se prva pojavljivala na pisti uvek nosila broj pet. Status ikone, koji je ovaj parfem dobio čim se pojavio, utemeljen je sredinom prošlog veka kada je Endi Vorhol za Muzej modernih umetnosti u Njujorku napravio seriju reklamnih printova za bočice parfema „Chanel No. 5”, a Merilin Monro izjavila da na spavanje odlazi „obučena samo u nekoliko kapi ovog zanosnog parfema”.

Pored velikog uspeha koji je stekla svojim modnim kolekcijama, tek zahvaljujući parfemu Koko je postala milionerka. Ovu mirisnu vodicu opisala je kao „miris za žene sa mirisom žene”. Čuvena je i njena izjava da taj miris „sadrži njenu krv, znoj i milion srušenih snova”, a bočica parfema se od 1959. godine nalazi u stalnoj postavci Muzeja savremene umetnosti u Njujorku.

Šezdesetih godina prošlog veka, Koko je rafinirala svoj klasičan izgled, ogroman uspeh su postigli i njeni kostimi u Holivudu, a veliko priznanje umetničke meke Brodveja dobija 1969. godine, kada se izvodio mjuzikl baziran na njenom životu, sa Ketrin Hepbern u glavnoj ulozi. U trenutku smrti ove kraljice dizajna, modna kuća „Šanel” ostvarivala je prihode od oko 160 miliona dolara godišnje, a njena klijentela je bila iz najviših slojeva sveta glamura i džet-seta, od Marlene Ditrih i Ingrid Bergman do porodice Rokfeler.

Koko Šanel je utrla put novim modnim tendencijama, tragala je za pravom merom dizajnerskih rešenja, kombinujući muške i ženske detalje. Formula harizmatične Koko sadržana je u jednoj od njenih najpoznatijih izjava koja donekle opisuje i njen karakter: „Da bi bila nezamenjiva, osoba mora da bude uvek različita”.

-----------------------------------------------------------

Crni pulover i perle

Priču o „velikoj Koko”, kako je još zovu u svetu mode, dopunio je i popularni Kristijan Dior koji za nju kaže: „Sa crnim puloverom i nizom perli, ona je napravila revoluciju u modi. Njena jednostavna crna haljina, četvrtasti kostimi i skoro dečački dizajnirana odela bili su različiti od uskih korseta i dugačkih haljina sa podsuknjama. Tih dvadesetih godina prošlog veka njenu revoluciju u modi pratila je i izjava da je, za razliku od ženske odeće koju je viđala u svojoj mladosti, želela „ženama da pruži mogućnost da kada se smeju ili jedu, ne moraju obavezno i da se onesveste”.