Da li je počeo konačni obračun

Kanal RTS 3 danas, u 20.15, prikazuje francuski dokumentarni film „Veštačka inteligencija protiv ljudskog mozga: konačni obračun” koji ne smete da propustite. Zašto?

U maju 2014. godine, fizičar Stiven Hoking je, sa grupom vodećih svetskih naučnika, poslao depešu upozorenja o nekontrolisanom razvoju veštačke inteligencije, koji bi mogao ozbiljno da ugrozi čovečanstvo. Između fantazije i stvarnosti, film nastoji da razjasni šta je veštačka inteligencija danas i koliko se razvila. Treba li ova upozorenja fizičara Hokinga shvatiti ozbiljno?

Postoji toliko dezinformacija o tome šta je veštačka inteligencija i kako ona može unaprediti ljudsku rasu.

Film je zapao za oko Neveni Popović, urednici koja već četiri godina uređuje strani program na kanalu RTS 3.

Autori filma, rediteljski dvojac Gilan Depardje i Tibo Marten, između ostalog, posetili su stručnjake sa Univerziteta Karnegi Melon, IBM Risrč, sa Instituta za budućnost čovečanstva Univerziteta u Oksfordu, i predstavnike softverskih kompanija „Softbenk robotiks” (Francuska) i „Nutonomi”, sa sedištem u Bostonu.

Snimljen 2018. „Veštačka inteligencija protiv ljudskog mozga: konačni obračun” istražuje trenutni pejzaž tehnologije veštačke inteligencije i kako ona može dalje da evoluira – čak i mimo naše sopstvene inteligencije. Od robota koji igraju igre do robota koji mogu da dijagnostikuju bolest, upravljaju vozilima ili obavljaju kvalifikovani rad, ljudi se sada takmiče sa mašinama – u slobodno vreme i na radnom mestu.

– U filmu Gilana Depardjea i Tiboa Martena govore brojni sagovornici, od profesora do naučnika – kaže urednica Nevena Popović. – Pojedini stručnjaci su mišljenja da kompjuteri i dalje mogu da pobede čoveka u pokeru ili brzopoteznom šahu, mogu da se istovremeno takmiče sa više protivnika i savladaju ih u numerici. Veštačka inteligencija je program koji je sposoban da uči, prilagođava se ili čak da rezonuje, ali sagledanje celokupne slike i apstraktno mišljenje naučnici nisu uspeli da im prenesu. Ipak, dodaju, ni taj cilj nije daleko uzevši u obzir datum nastanka ovog fenomena. Pre samo pola veka naučnici su razvili ideju, a današnji tehnološki i tehnički napredak je nesaglediv i neprekidno napreduje.

Za one koji sumnjaju, ostaje jedna nepobitna činjenica: mašine nemilosrdno smenjuju preplašenog čoveka kroz čitavu našu istoriju. To se već dogodilo zanatlijama u raznim industrijama, vozačima kočija, operaterima u liftovima i telefonskim centralama. Ostaje pitanje – koje će se još profesije pojaviti na listi zanimanja koja su nestala u vreme progresa?

Nedavno je čet-bot s veštačkom inteligencijom zamolio vernike u punoj Crkvi Svetog Pavla u bavarskom gradu Firtu da ustanu s klupa i slave Gospoda, a u nedelju je veštačka inteligencija počela da reguliše saobraćaj na raskrsnicama u nemačkom gradu Hamu.