Posle žita i pirinač postao svetski problem

Indija je odlučila da uvede zabranu izvoza znatnog dela svog najvažnijeg izvoznog proizvoda – belog pirinča. Time će isporuke ove žitarice na svetsko tržište biti gotovo prepolovljene.

Reč je o velikim količinama budući da ta zemlja, kao najveći izvoznik, pokriva oko 40 odsto svetskog tržišta.

Kako navodi Rojters, ova odluka automatski je donela bojazan od dalje nestabilnosti na svetskom tržištu hrane. Posebno zato što dolazi u trenutku kada se na berzama hrane situacija ponovo zahuktava od kada je Rusija odlučila da izađe iz Crnomorskog sporazuma o žitu.

U medijima su već pokrenute spekulacije da bi i neke druge države mogle da krenu sa podizanjem rampe na izvoz.

Vlasti Delhija, međutim, saopštile su da zabranu uvode zbog rasta maloprodajnih cena pirinča. One su za mesec dana povećane za tri odsto jer su kasne, ali jake monsunske kiše nanele veliku štetu usevima. Za godinu dana pirinač je poskupeo za 11,5 odsto, a nadležni napominju da samo žele da zaštite domaće tržište od daljeg divljanja cena.

Najveće lokalno udruženje proizvođača tvrdi da bi Indija poremetila svetsko tržište pirinča mnogo većom brzinom nego što je to učinio rat u Ukrajini na tržištu pšenice, prenosi Tanjug. Nije nemoguće ako se zna da je pirinač osnovna namirnica za više od tri milijarde ljudi u svetu.

Da li bi posle ovakve odluke Indije moglo da dođe da lančanog podizanja rampi na izvoz žitarica i hrane, kao što se dogodilo prošle godine odmah nakon početka sukoba u Ukrajini?

Zoran Rajić, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu kaže da je to moguće ali kratkoročno dok se strasti ne stišaju i otkloni strah.

Indija je veliki proizvođač i snabdevač pirinčem velikog broja država, ali je sada svakako bitno otkriti koji su najvažniji motivi i zašto je to urađeno. Treba detaljno sagledati njihovu potrošnju kao i snabdevenost drugih zemalja i videti da li  je razlog to što se očekuje niži rod ili neki drugi. Dešavanja u crnomorskom regionu donose nove nestabilnosti na tržištu hrane.

– Moglo bi da bude pokušaja nekih zemalja, vodećih proizvođača pojedinih poljoprivrednih proizvoda, da iskoriste ovu situaciju i svoj položaj na tržištu. To nije daleko od istine. Tako je u svakom poslu, ne samo u poljoprivredi – naglašava naš sagovornik. Ipak, napominje da su prognoze predstavnika Organizacije za hranu i poljoprivredu i dalje takve da cene generalno neće rasti. Oni dugoročno predviđaju i pad cena poljoprivrednih proizvoda. Ministarstvo poljoprivrede Rusije čak očekuje da će doći do pojeftinjenja nekih osnovnih povrtarskih kultura i za više od 20 odsto. Trenutno nema signala da će dugoročno doći do povećanja cena na tržištu – navodi profesor Rajić.