Tužioci se bave i Dodikom i Šmitom

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – U minulih nekoliko sedmica dva neobična slučaja privukla su veliku pažnju javnosti u Bosni i Hercegovini. S jedne strane, tužioci u Sarajevu interesuju se za postupke rukovodstva Republike Srpske, a posebno predsednika Milorada Dodika, zbog kršenja odluka supervizora i odbacivanja odluka visokog predstavnika i Ustavnog suda BiH. Prebacuju mu da time potkopava ustavni poredak BiH. 

S druge strane, iz Okružnog tužilaštva u Banjaluci u ponedeljak su potvrdili da su formirali predmet protiv (ne)imenovanog supervizora Kristijana Šmita, nakon prijave koju je protiv njega podneo Dodik, koji je nemačkom diplomati u grehe stavio „lažno predstavljanje”.    

Dodik je juče rekao da će Srpska učiniti sve da sačuva svoju autonomiju i ustavnu poziciju koju ima u Ustavu BiH, ali da će „imati svoj put ukoliko bude razvlašćivana”. On je novinarima rekao da stranci imaju loše namere i da Srpska ne želi da ćuti na pokušaj da joj se oduzme imovina.

Dodik podseća da Srpska želi razgovor unutar BiH da bi se napravio dogovor koji ne može da podrazumeva da Srpska ostane bez imovine, istakavši da u RS niko nije avanturista, iako je poznato da srpski narod želi da živi samostalno, te da na Zapadu zbog toga govore o secesiji, o čemu se ne može naći nijedna činjenica. „Ali činjenice postoje kad je reč o tome da Šmit nije imenovan u SB UN”, konstatovao je on.  

Iako novija dešavanja proizlaze iz dubljih i sistemskih problema, koji se uglavnom odnose na raspodelu državne imovine i doveli su do snažnog procesa homogenizacije u oba entiteta, samu situaciju koja je preokupirala tužioce neki vide i kao pomalo komičnu. Takav utisak upotpunjuje i to što je sastanak političkih lidera, koji je dogovoren uz posredstvo Evropske unije i predstavljen kao pokušaj dogovora za smirivanje krize, a koji je trebalo da bude održan u ponedeljak – otkazan.        

Direktor Civilne zaštite Republike Srpske Milan Novitović izjavio je da neće biti prijatno za bilo kog tužioca da dođe na teritoriju Srpske nakon odluke Skupštine RS da neće poštovati odluke Ustavnog suda BiH. 

„Nije da nekom pretim, ali će to biti lični osećaj svakoga, posebno nakon ove odluke Skupštine RS”, kazao je on za TV N1 i istakao da ne zna „šta će iko moći da uradi, osim institucija RS na teritoriji Republike Srpske”.

Sarajevski advokati su komentarisali proces koji se vodi protiv Šmita. Oni uglavnom zastupaju stav da je Šmit legalan predstavnik međunarodne zajednice, jer „njegovu ulogu akceptiraju najveće sile sveta”, pa su „prijave protiv njega neosnovane”. Sumnjaju u to da će tužioci nakon predistražnih radnji pokrenuti istragu jer je Šmita imenovao Upravni odbor Saveta za sprovođenje mira (PIK) u BiH, pa tu, smatraju bošnjački pravnici, „nema govora o krivičnom delu”.  

Dejtonski mirovni sporazum, koji je potpisan pre gotovo tri decenije, precizno je razgraničio nadležnosti i utvrdio najsitnije detalje, kao što su vlasništvo čak i nad koritima reka duž međuentitetske granice. Međutim, u praksi se često slobodno tumačenje sporazuma manifestuje kroz apsurdne situacije. Dok uglavnom staju u odbranu Šmita, sarajevski mediji akcenat stavljaju na sporost Tužilaštva BiH da procesuira Dodika. Kad uzmemo u obzir brojne slučajeve kršenja zakona koji nisu procesuirani u Tužilaštvu BiH, pogotovo kad je reč o negiranju genocida, veličanju ratnih zločinaca, širenju mržnje i napadu na ustavni poredak, javnost se s pravom plaši da će i ovaj predmet odneti vreme, piše sarajevski portal „Kliks”.