I osnovci završe u paklu narkomanije

Donja starosna granica mladih koji su probali narkotike sve se više spušta, a osim srednjoškolaca drogu konzumiraju i učenici starijih razreda osnovnih škola, pokazuju brojna istraživanja.

Lekari dečje klinike u Nišu uspeli su da spasu četrnaestogodišnjeg dečaka koji je u ponedeljak dovezen u besvesnom stanju jer se tog jutra predozirao. Prema nezvaničnim informacijama, u krvi dečaka pronađeni su heroin, kanabis i metadon. Vozilom Hitne pomoći ovaj mlađi maloletnik dovezen je u UKC Niš bez svesti.

„Intubiran je i prebačen na Kliniku za pedijatriju.

Analize krvi potvrdile su da je reč o trovanju narkoticima, ali je utvrđeno da dečak ima i ranije zadobijenu posekotinu na nozi koja nije adekvatno lečena i koja je pod infekcijom. Iako je stanje pacijenta bilo jako teško, zahvaljujući lekarima, on je stabilizovan”, saopšteno je iz ove zdravstvene institucije.

Ovaj dečak je u Nišu već bio poznat kao korisnik narkotika, preneli su lokalni mediji. Prema ovim navodima, tinejdžer dolazi iz problematične porodice, i jedan od njegovih najbližih članova porodice je zavisnik od droge. O slučaju četrnaestogodišnjaka koji je već postao narkoman, obavešten je i Centar za socijalni rad, kao i policija.

Stručnjaci naglašavaju da je u borbi protiv droga, osim represivnih mera, neophodno više primenjivati preventivne.

Lambe Đorelijevski, koji je više od dve decenije bio jedan od najpoznatijih inspektora Četvrtog odeljenja beogradske policije za borbu protiv droga, kaže za „Politiku” da roditelji koji su zavisnici od narkotika nisu svesni roditeljstva i da je njihovoj deci na dohvat ruke opasna psihoaktivna supstanca.

„Službe o socijalnom staranju moraju da povedu više računa o mališanima koji su u porodicama narkomana”, navodi Lambe Đorelijevski.

Dostupnost sintetičkih droga i broj mladih koji ih konzumiraju sve je veći. Prošlogodišnji rezultati Evropskog istraživačkog projekta o drogama pokazuju da je oko 15 odsto dece već u prvom razredu srednje škole probalo neku drogu.

Tinejdžeri su najčešće prvo probali marihuanu, koju mnogi nazivaju „droga početnica”, a zatim sintetičke, ekstazi, LSD, kokain.

Istraživanja pokazuju i da mladi između 14 i 25 godina narkotike u početku uzimaju iz znatiželje, dosade, potištenosti, želje za avanturom, slabosti da odbiju ponuđenu drogu u društvu, kao i zbog nedostatka čvršće veze s porodicom.

Osim potrage za korisnicima, narko-dileri stalno su u potrazi i za onima koji će njihovu robu prodavati. I opet su deca najčešća meta. Dileri vrbuju maloletnike, između ostalog, i zbog izbegavanja krivične odgovornosti. Tako je među dilerima mnogo dece, a mesta prodaje neretko su u neposrednoj blizini škola, čak i u školskim dvorištima.

U monografiji koju je pre dve godine izdao Institut za kriminološka i sociološka istraživanja navedeni su podaci da čak 17,7 odsto beogradskih srednjoškolaca koristi drogu dok 14,1 procenat distribuira narkotike – što znači da svaki sedmi beogradski srednjoškolac diluje drogu.

Slučaj najmlađeg dilera u Srbiji zabeležen je pre nekoliko godina u Novom Sadu kada je policija kod trinaestogodišnjaka pronašla 39 kesica marihuane spremne za prodaju.

Psiholozi smatraju da deca najčešće pristaju da diluju drogu jer su ucenjena, zavisna od psihoaktivnih supstanci, zaplašena ili s negativnim sistemom vrednosti. Slaba roditeljska kontrola, uticaj problematičnog okruženja u kome se tinejdžer kreće (poput huliganskih grupa), roditelji narkomani... sve su to rizici da adolescent postane diler ili narkoman.