Moje zlato u mom trezoru

Sve više država vraća svoje zlatne rezerve u matične zemlje, zaključak je najnovijeg istraživanja američke investicione kompanije „Invesko” iz Atlante. Glavni razlog za ovaj potez su zapadne sankcije protiv Rusije i naknadno zamrzavanje njene imovine, prenosi agencija Rojters. „Invesko” je ove godine sproveo istraživanje u koje su bili uključeni centralne banke i državni fondovi iz nekoliko zemalja, a ono je pokazalo da 68 odsto anketiranih organizacija čuva svoje zlatne rezerve u matičnim zemljama. U 2020. godini, bilo je 50 odsto. Rojters ovaj trend pripisuje zamrzavanju polovine ruskih zlatnih i deviznih rezervi u vrednosti od 583,74 milijarde evra u sklopu sankcija. Za jednog od anketiranih, zlato je „sigurno utočište” koje treba „obezbediti”.

I Narodna banka Srbije (NBS) sve zlato sada čuva u svojim trezorima i takva je situacija od jula 2021, kada je u trezore uneta i poslednja tona zlata koja je stajala u inostranstvu.

„Pored toga što povećanjem deviznih rezervi na rekordne nivoe od bruto 22 milijarde evra, NBS pojačava otpornost domaćeg finansijskog sistema na eksterne šokove, vodi računa i o pravilnom rasporedu, strukturi odnosno diverzifikaciji deviznih rezervi. Dokaz tome je i povećanje rezervi zlata na rekordno visoke nivoe. Krajem maja 2023. zlatne rezerve težile su 38,5 tona, što je dva i po puta više nego krajem 2012. kada je količina iznosila 15,3 tone. Vrednost zlatnih rezervi je oko 2,3 milijarde evra, što je 3,6 puta više od njihove vrednosti krajem 2012. od oko 0,6 milijardi evra, naglašavaju iz NBS.

Pored toga što je tokom deset godina Narodna banka Srbije kontinuirano uvećavala rezerve kupovinom zlata najveće finoće (99,99 odsto) iz domaće proizvodnje (RTB Bor, a zatim i „Ciđin koper”), NBS je kupovinom zlata u inostranstvu (što je bio prvi put da centralna banka kupuje zlato u inostranstvu) uvećala zlatne rezerve za još 12 tona. Krajem 2019. za devet tona, a zatim krajem 2020. za još tri tone.

Sve navedene kupovine (ukupno 12 tona i sve s međunarodnim LGDS standardom, koje garantuje visoku finoću od najmanje 99,5 odsto zlata) obavljane su na međunarodnom tržištu u Londonu, preko jedne od najkredibilnijih međunarodnih institucija Banke za međunarodna poravnanja iz Bazela, nakon čega su do sredine 2021. godine bile čuvane na posebnim računima u trezorima u Bernu. Pored toga, u okviru rezervi zlata, a čuvano u trezorima u inostranstvu, stajala je i još jedna tona koja je preostala iz postupka sukcesije. Ona je bila u trezorima u Londonu, kod Banke Engleske. Sredinom 2021. godine (maj, jun), zaključno s julom 2021, kada je uvezena poslednja tona iz Londona, NBS je, u ambijentu pojačane globalne neizvesnosti, a u skladu s praksom repatrijacije zlata i drugih centralnih banaka u matične zemlje – poput nemačke, holandske, austrijske, poljske, mađarske i rumunske centralne banke – uvezla i vratila u zemlju, odnosno u svoje trezore svih 13 tona zlata iz inostranstva (jednu tonu koja je ostala iz sukcesije i 12 tona kupljenih krajem 2019, odnosno 2020).

Vraćanjem zlata u matičnu zemlju NBS je nastojala da poveća raspoloživost i sigurnost zlatnih rezervi u periodima krize i neizvesnosti.