Piva izvire iz poezije

„Pjesnička riječ na izvoru Pive” jedinstvena je kulturna manifestacija koja u širokom obimu zahvata srpsku poeziju, nauku o književnosti i jeziku, brigu za zavičajno stvaranje i lepotu govora koja se često izjednačava sa izuzetnim lepotama prirode ovoga kraja.

Akademici, profesori, pesnici, književni kritičari ovde su govorili, stvarali, nagrađivali i vrednovali ono što je nastalo i objavljeno u protekloj godini. Program je počeo predstavljanjem zbornika radova „Putovanja Budimira Dubaka”, koji su nastali na prošlogodišnjem simpozijumu posvećenom ovom pesniku, dramskom stvaraocu, esejisti i priređivaču, a nastavio se predstavljanjem knjige „U porti poju pčele” ovdašnjeg stvaraoca Ranka Mićanovića i knjige Radojke Cicmil Remetić „Toponimija Pivske planine”.

Nagradu manifestacije „Spasoje Pajo Blagojević” dobio je mladi pesnik iz Loznice Pavle Zeljić, a nagradu „Radule Željko Damjanović” pesnikinja Sara Međedović iz Nikšića.

Jedan od najvažnijih događaja pesničke manifestacije jeste simpozijum posvećen književnom stvaralaštvu Đorđa Nešića, jednom od najznačajnijih savremenih srpskih pesnika.

„Ključna dimenzija Nešićeve poezije je odsustvo svake površnosti i nehaja i spremnost da sebi bude najoštriji kritičar, kao i da objavljuje tek onda kada je siguran da on više ne može bolje”, rekao je o stvaralaštvu Đorđa Nešića pesnik Miroslav Aleksić, dodavši da on pripada ljudima koji znaju da zavežu udicu, da ulove ribu, da je ispeku, da naprave rakiju i vino i da napišu pesme. „Ja mislim da jednom čoveku, da bi bio zadovoljan na ovom svetu, ne treba mnogo više od toga. Đorđe sve to ume.” Akademik Jovan Delić ističe da nas jedan deo Nešićevog stvaralaštva upućuje na „kosmološku dimenziju našeg postojanja, ali i da znamo da smo mi deo toga kosmičkog uređenja i postroja i da zavisimo od njega.” Mr Milorad Dorutović smatra da je „ispitivanje poetike prostora, prostornih metafora i zavičajne deskripcije u Nešićevoj poeziji od posebnog značaja”. On smatra da obilje ovih metafora razvija monumentalnu sliku „nacionalne istorije i geografije, kao i urbane egzistencijalne situacije, što je posebno u vezi s rodnim podnebljem Đorđa Nešića”.

Aleksandar Ćuković smatra da je pesnikov razoreni svet duboko proživljen i da je Nešić „svedok i hroničar svog razorenog mikro i makro sveta, sugestivan i upečatljiv, upravo zbog duboke iskustvenosti kojom njegovo poetsko svedočanstvo odiše”. On je, govoreći o knjizi „Čekajući stvoritelja” video „kuće koje sliče rešetu, u kolicima ljudi a drveće na štakama”. Dr Jelena Marićević Balać je govoreći o mitološkom podtekstu pesničke knjige „Haronov čamac” uočila i kosovski mit „uspostavljanjem relacije Osečko-Kosovo polje, stvara se ubedljiva slika o žrtvovanim Srbima Prečanima koji se opredeljuju za carstvo nebesko ili dunavsko, ali pretvoreni u ribe jer se pod sredstvom ovog simbola hrišćanstva jedino mogu boriti za spasenje i vaskrsenje”. Humor, ironiju i parodiju istraživao je Žarko Milenković u prvim knjigama Đorđa Nešića i došao do zaključka da se „rane Nešićeve pesme odnose na sve sfere čovekove egzistencije, a ponajviše na ono što je pesniku najbliže – a to je književnost, dok u nekoliko pesama vidimo referisanje na školski sistem ili na nekulturu”. O Nešiću su govorili pesnik Radomir Uljarević i književni izučavaoci Radoje Femić, Milan Gromović, Marijana Jelisavčić, Milena Kulić.

Na književnim programima koji su održani u letnjem amfiteatru ispred Kulturnog centra, učestvovali su Vera Horvat, Selimir Radulović, Tijana Sladoje, Milica Špadijer Bećković, Kosta Kosovac, Irena Plaović, Lazar Bukumirović, Mato Uljarević, Pavle Bukilić, Lenka Nastasić, Momčilo Bakrač, Milica Bakrač i drugi.

Direktor centra za kulturu Plužine Milenko Mićanović koji je organizator skupa, smatra da su susrete pisaca obeležili mladi stvaraoci koji će u narednom periodu činiti okosnicu savremene srpske književnosti. Akademik Jovan Delić, koji neumorno prati svaki detalj ovog skupa, ocenjuje da vrednosno i po rezultatima susreti u Pivi jesu dragulj ovog prostora i da, zbog svog značaja, moraju dobiti mnogo veću podršku od one koju danas imaju.

Sećanja na one koji su otišli

U centru za kulturu otvorena je izložba skulptura i slika Ratka Vulanovića koji se upokojio u martu ove godine. On je ostavio duboki trag u vajarstvu našeg doba.

„Ratko Vulanović je svojim delima koncipirao kosmos u malom. Iako često ogromne, njegove kompozicije su zapravo predstavljale samo model kosmičke beskonačnosti”, kazao je pesnik Radomir Uljarević na otvaranju izložbe.

Akademik Jovan Delić je govorio o Rajku Petrovu Nogu, Milovanu Danojliću i Mići Cvijetiću, koji su preminuli u protekloj godini, održavši nadahnuto podsećanje na Noga – majstora stiha i zvuka u stihu; Danojlića – čije je delo puno čistih bisera; Cvijetića – pesnika, teoretičara, putopisca, najboljeg srpskog poznavaoca poezije lužičkih Srba.