Kamere Vlade Crne Gore nadziraće kockarnice

Od našeg dopisnika

Podgorica – Ministar finansija Aleksandar Damjanović saopštio je da se u tom resoru priprema potpuno novi zakon, koji bi trebalo da stupi na snagu početkom naredne godine, a u međuvremenu se postavlja video-nadzor u kladionice i kazina radi kontrole platformi za klađenje putem interneta.

„Radne grupe obavljaju svoj deo posla, bez obzira na to što zakonska rešenja nisu objavljena u ’Službenom listu’, a parlament ih je izglasao. Mi radimo svoj deo posla očekujući da će nakon konstituisanja Skupštine biti potvrđeno ono što je u prethodnom sazivu izglasano. To bi značilo da bismo odmah imali adekvatan nadzor u skladu s odredbama”, kaže Damjanović za „Politiku”.

Crnogorski Zakon o igrama na sreću na snazi je oko dve decenije i, kako kaže Damjanović, „ne odgovara današnjim uslovima u industriji kocke, kad se gro igara realizuje po sistemu klađenja uživo”.

„Zbog toga Crnoj Gori treba novi zakon. Traba imati na umu da je 43. vlada uradila izmene i dopune Zakona o igrama na sreću, ali ga ni nakon usvajanja u skupštini tadašnji predsednik Milo Đukanović nije potpisao, kao ni sadašnji Jakov Milatović”, navodi Damjanović. „Te izmene su bile osnov da u 2023. budu povećani prihodi, jer je potencijal u industriji kocke mnogo veći od onog koji se sada ostvaruje – petnaestak miliona evra na godišnjem nivou. Sada smo u situaciji da očekujemo šta će uraditi novi saziv parlamenta u komunikaciji s predsednikom države.”

Dok ministar finansija insistira na uvođenju reda u igrama na sreću, vlasnici brojnih kladionica protive se tome preteći da će masovno otpustiti nemali broj zaposlenih u kladionicama, kockarnicama...

Bez obzira ne te pretnje, lider Albanskog foruma Nik Đeljošaj se zalaže da se zabrani rad kladionicama i kazinima. Damjanović o toj inicijativi kaže:

„Konačna odluka je u rukama parlamenta. Prema tome, ja je neću komentarisati s aspekta izvršne vlasti, dok postoji zakonski osnov, Ministarstvo finansija i vlada su dužni da ga primenjuju. Ukoliko bi, pak, taj zakonski osnov nestao odlukom skupštine, odnosno usvajanjem zakona o prestanku važenja tog akta i zabrana industrije kocke u Crnoj Gori, to bi bila neumitna činjenica.”

Za ekonomskog analitičara Predraga Drecuna inicijativa Đeljošaja „zvuči primamljivo za narod, odnosno potkrepljuje mišljenje da je klađenje porok koji pojedince dovode do bankrota”.

„Treba imati u vidu da je Đeljošaj to rekao u ovom trenutku. Zašto tako nešto nismo čuli ranije, prosto mi je neshvatljivo. Ipak bi trebalo da vodi računa o posledicama koje jedna takva odluka donosi”, poručio je Drecun. „Narod je rekao – dete se rodilo, valja ga ljuljati. Znači ako ste ga zaljuljali i dali mu da živi, a kasnije želite da ga uklonite, pravite opasne posledice, metaforički rečeno. Desetak hiljada ljudi povezano je s gejming industrijom u Crnoj Gori i ne bi se izbegli socijalni potresi u slučaju zatvaranja kladionica i kazina. U toj oblasti neophodno je uvesti zakonske okvire, a mogućnosti za veće budžetske prihode su izvesne.”

U Crnoj Gori je registrovano 20 priređivača igara na sreću koji su imali gotovo 900 kladioničarskih mesta, odnosno 126 automat-klubova. Podaci Uprave za igre na sreću s kraja marta govore da su prihodi od koncesija na kraju prošle godine bili malo iznad 16 miliona evra – dva miliona viši nego 2021. godine.