Ukrajina ima plan u slučaju ubistva Zelenskog

BRISEL – Ukrajina ima plan u slučaju eventualne pogibije predsednika Volodimira Zelenskog, ali zvaničnici o tome ne žele javno da govore, piše briselski Politiko.

Kako portal navodi, pitanje mogućeg ubistva predsednika Ukrajine od strane ruskih snaga, ne može da se ignoriše ni u zemlji ni na Zapadu jer je on, ne samo formalni lider, već i ključna figura u obezbeđivanju međunarodne vojne podrške u borbi protiv Rusije.

Sam Zelenski je ranije na pitanje da li ga brinu ruski pokušaji atentata, odgovarao da to ne može sebi da priušti.

„Kad bih o tome stalno razmišljao, zatvorio bih se, baš kao (Vladimir) Putin sada koji ne napušta svoj bunker. Naravno, moji telohranitelji treba da misle kako to da spreče i to je njihova dužnost. Ne razmišljam o tome”, rekao je ukrajinski lider prošlog meseca za Si-En-En.

Iako Zelenski ne razmišlja o tome, ovo pitanje njegove pristalice u zemlji i inostranstvu ne mogu da ignorišu. Otkad je odbio ponudu mogućih američkih spasilaca da se evakuiše rekavši da mu „treba municija, a ne vožnja”, Zelenski je odigrao ključnu ulogu u prikupljanju međunarodne podrške za borbu protiv Rusije.

Samo nekoliko nedelja od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine, savetnik Zelenskog Mihail Podoljak otkrio je da je bilo najmanje desetak ozbiljnih pokušaja ubistva njegovog šefa od strane ruskih timova obaveštajaca i sabotera, uključujući Čečene i plaćenike grupe Vagner koji su pokušali da probiju dobro čuvano sedište vlade u Kijevu.

Rizici da bi to moglo da se dogodi, sada su mnogo manji nego u prvim haotičnim nedeljama rata, ali niko u ukrajinskoj vladi ili parlamentu ne sumnja da je opasnost i dalje velika.

Pošto, kako navodi briselski portal, pretnja po život Zelenskog i dalje „vreba”, njegova putovanja u inostranstvo se planiraju u velikoj tajnosti.

S obzirom na ulog i rizik, pomalo začuđuje to što ukrajinski zvaničnici odbijaju zahteve da se razgovara o tome šta bi se desilo ako bi Rusija uspela.

Ipak, uprkos nespremnosti da javno govore o tom pitanju, postoji plan, sudeći prema izjavama ukrajinskih zvaničnika i poslanika, kao i analitičara. I američki državni sekretar je prošle godine za Ci-Bi-Si potvrdio da Ukrajinci imaju plan da osiguraju „kontinuitet vlasti”, na jedan ili drugi način.

Formalno, po Ustavu, linija prenosa vlasti je jasna.

„Ako predsednik ne može da obavlja svoje dužnosti, nadležnosti preuzima predsedavajući Vrhovne rade Ukrajine”, rekao je opozicioni poslanik iz Lavova Mikola Knijažitski dodavši da zbog toga ne bi došlo da vakuuma u vlasti.

Predsedavajući ukrajinskog parlamenta Ruslan Stefančuk iz redova partije Zelenskog, ne uživa naročito veliko poverenje građana. Prema anketama, ta podrška se kreće oko 40 odsto ispitanika, što je manje nego polovina podrške koju uživa Zelenski. A nije popularan ni među opozicionim poslanicima.

„Ali, to nije ni važno. Postoji snažan liderski tim i mislim da bismo videli kolektivnu vladu na delu”, rekao je Adrijan Karatnicki, viši saradnik Centra za Evroaziju pri Atlantskom savezu.

Taj vladajući savet bi činili najverovatnije, pored Stefančuka na čelu, i Andrej Jermak, šef kabineta Zelenskog, ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba i ministar odbrane Oleksij Reznikov, kao i načelnik vojske Valerij Zalužni.

„Zemlja je dostigla tačku ogromne solidarnosti i nacionalnog jedinstva, tako da ako bi se nešto strašno desilo Zelenskom, to ne bi imalo tako odlučujući uticaj, kao što se možda misli”, rekao je Karatnicki, inače autor knjige „Bojište Ukrajina: Od nezavisnosti do ruskog rata”.

On je ukazao i da je Ukrajina usavršila administrativni, vojni i diplomatski mehanizam.

I mada bi smrt Zelenskog predstavljala psihološki šok, Karatnicki smatra da bi trebalo imati u vidu koliko se Ukrajina promenila od početka ruske operacije koja je, kako tvrdi, pomogla da se stvori novi jak osećaj ukrajinskog nacionalnog identiteta i oblikuju „institucije od poverenja”.

„Važno je upamtiti da ključni faktori u ukrajinskoj borbi protiv ruske agresije jesu otpor oružanih snaga, veština vojne komande i pobede na frontu. To je najvažnije za političku stabilnost Ukrajine”, rekao je opozicioni poslanik Knjažitski.

Ako postoji slaba karika u ovom scenariju, ona verovatno nije u Ukrajini, nego među njenim saveznicima.

Ukrajinci imaju izbalansiraniji stav o Zelenskom, uviđajući i snagu i slabosti.

Iako ga hvale zbog dobrog rukovođenja tokom rata, istovremeno ga kritikuju zbog pogrešnih koraka, pre svega jer se nije bolje pripremio za napad verujući da je on malo verovatan.

Primetna je i njegovo kritikovanje opozicionih poslanika i njegova grubost čak i prema konstruktivnoj kritici, kao i njegova sklonost da okrivljuje druge za greške.

Međunarodni mediji, s druge strane, ističu harizmatični nastup Zelenskog i ukazuju na priču o Davidu i Golijatu.

Transformacija ukrajinskog predsednika od razočaravajućeg lidera u mirnodopsko vreme do „novog, mladog i veličanstvenog oca osnivača” slobodnog sveta je zapanjujuća, piše Politiko.

Njegove retoričke i oratorske sposobnosti su naišle na dobar prijem slušalaca iz Vašingtona, Londona, Brisela i Varšave. Njegova eventualna eliminacija bi verovatno kod većine tih istih ljudi izazvala zapanjenost i nesigurnost o tome šta dalje. Mogla bi doći i do pritiska za pregovore i kompromise.

Međutim, ovo nije rat jednog čoveka. A u Ukrajini malo ko sumnja da bi drugi čelnici bili na očekivanom nivou.

Jaroslav Ažnjuk, ukrajinski preduzetnik, odbacuje mogućnost da bi Rusi mogli da ubiju Zelenskog, a ako bi se to dogodilo ipak, Ukrajina se, ističe, ne bi pokolebala, prenosi Tanjug.

„Zelenski dobro obavlja svoju lidersku ulogu u ovim izazovnim vremenima. Ipak, raspoloženje među apsolutnom većinom Ukrajinaca je da nikad nećemo odustati, nikad se nećemo pokoriti Rusiji”, kaže on.