Zašto se teško stiže do podataka o životnoj sredini

Broj žalbi koje stižu na adresu poverenika za zaštitu informacija od javnog značaja a tiču se ekoloških podataka sve je veći – prošle godine one su u ukupnom zbiru činile 2,8 procenata, dok je samo u prva tri meseca ove godine njihov udeo povećan na 6,4 procenata. Preciznije, povereniku je zbog prepreka na putu ka pristupu informacijama o stanju u životnoj sredini upućeno 116 žalbi.

Kako je navedeno u publikaciji „Ostvarivanje prava na pristup ekološkim informacijama”, čiji je izdavač kancelarija poverenika, najveći broj odnosi se na resorno ministarstvo i organe lokalne samouprave kojima su povereni poslovi zaštite životne sredine.

Analiza je pokazala da se povereniku najčešće obraćaju udruženja građana koja se bave zaštitom životne sredine, a razlog zbog kojeg se žale najčešće je ćutanje uprave. Međutim, ono što naročito brine kancelariju poverenika jeste visok procenat neizvršenih rešenja kojima su naložili da se ekološke informacije učine dostupnim. Samo je 2020. bila izuzetak jer su sva rešenja i izvršena, ali već dve godine kasnije o odluku poverenika organi vlasti oglušili su se u 57 odsto slučajeva.

– S obzirom na to da su poslednjim zakonskim izmenama otklonjeni sistemski problemi koji su se odnosili na mogućnost izvršenja odluka poverenika, moglo bi se očekivati da će ovaj negativni trend biti zaustavljen – navodi se u analizi.

A uglavnom zapne kod onih informacija koje bi javnosti trebalo da budu dostupne i bez pisanja posebnog zahteva. Tako su žalbe u prva tri meseca ove godine napisane zbog nedobijanja informacija koje su se odnosile na zagađenje vazduha, upravljanje otpadom, merenje buke, izgradnju auto-puta... Upravo propuštanje obaveze aktivnog informisanja, uz ćutanje uprave i ignorisanje zahteva kancelarije poverenika, navedeni su kao ključni problemi.

– Iako su ta nezakonita ponašanja sankcionisana, iako se izriču kazne, iako odgovorni treba i moraju da snose sankcije za nepoštovanje zakonskih obaveza, glavni cilj nije i ne treba da nam bude kažnjavanje odgovornih, već podizanje opšte svesti i podučavanje svakog pojedinca u pogledu značaja pristupa ekološkim informacijama za unapređenje zaštite životne sredine i postizanja ciljeva održivog razvoja – dodaju u analizi.

Zašto postoje prepreke na putu ka slobodnom pristupu ekološkim informacijama? Prema stavu poverenika, razlog su zaposleni u organima vlasti koji nisu dovoljno obučeni da prepoznaju šta je opšti interes, a ni dovoljno svesni vrednosti pristupa informacijama od javnog značaja.