Niger između najave rata, uranijuma i „Vagnera”

Tekuća kriza u Nigeru mogla bi da pojača nesigurnost širom zapadne Afrike, verovatno prvo u najmnogoljudnijoj državi regiona Nigeriji, a zatim i dalje, duž naftonosnog Gvinejskog zaliva. Ova zlokobna procena Leonarda Simaua, specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN za zapadnu Afriku, mogla bi da se obistini već u nedelju. Naime, tog dana ističe ultimatum koji je 31. jula regionalna grupacija EKOVAS (15 država) postavila vojnoj hunti u Nigeru – da na vlast nakon puča 26. jula vrati demokratski izabranog predsednika države Muhameda Bazuma. Da podupre svoj ultimatum, EKOVAS je Nigeru već uveo sankcije najavljujući spremnost da „u krajnjem slučaju” vojno interveniše u državi koja je sedmi svetski izvoznik uranijuma i istovremeno jedna od najsiromašnijih država sveta. Od 24 miliona stanovnika Nigera, 42 odsto živi ispod granice siromaštva, dok 4,3 miliona potražuju hitnu humanitarnu pomoć da prežive. Niger je zemlja iz koje EU uvozi četvrtinu uranijuma za potrebe domaćih nuklearki. Francuska, inače bivši kolonijalni upravnik Nigera (upravo je proslavio 63 godine od sticanja nezavisnosti), odatle je nabavljala polovinu uranijuma za proizvodnju energije.

Nakon puča u Njameju, francuski predsednik Emanuel Makron je najavio da će Pariz „odlučno braniti francuske interese u Nigeru”. Međutim, šefica francuske diplomatije Katrin Kolona demantovala je glasine o spremnosti Pariza da vojno interveniše u Nigeru. Nakon nedavnog povlačenja iz susednog Malija, u Nigeru je sada stacionirano oko 1.100 francuskih vojnika, koji više ne napuštaju ključnu bazu kod Arlita, u blizini jednog od rudnika uranijuma, na oko hiljadu kilometara severno od Njameja, usred Sahare.

Pariz je juče okončao hitnu evakuaciju oko 1.000 sunarodnika iz Nigera i upozorio vojnu huntu da snosi „punu odgovornost” za dalju bezbednost francuske ambasade u Njameju, koja je inače od prevrata u više navrata oštećena u protestima. Vođa pučista Abdurahman Tajani zabranio je dalji izvoz uranijuma u Francusku, ocenjujući da je vreme za „konačni razlaz s kolonijalnim poretkom”.

Nigerija je obustavila izvoz električne energije u Niger (tim uvozom pokriva 70 odsto domaćih potreba) i pojačala kontrole pograničnih prelaza prema toj zemlji. U kojem pravcu sve razmišljaju kad je reč o Nigeru, strateški zainteresovani zvanični Pariz, kao i Vašington, koji u toj ključnoj državi Sahela ima najveću bazu dronova u svetu i oko 1.500 vojnika, takođe je još neizvesno. Većina američkih vojnih manevara s državama zapadne Afrike godinama se vodi iz strateškog uporišta u Nigeru. I Pariz i Vašington ovih dana odlučno ističu da sada nema govora o povlačenju trupa iz Nigera.

Američki predsednik Džozef Bajden zahtevao je od pučista da „odmah puste na slobodu Bazuma i njegovu porodicu”. Vašington upadljivo izbegava da prevrat u Nigeru nazove vojnim udarom, jer bi u tom slučaju, prema važećim američkim zakonima, morao da obustavi svaki oblik saradnje s državom koja važi za poslednji strateški bastion podrške Zapadu u Sahelu, navode posmatrači.

Za pritiske iz regiona i sa Zapada vođa vojnog prevrata Abudrahman Tajani izgleda ne haje. Naglasio je da „Niger neće uzmaći pred stranim pretnjama, niti će pokleknuti pred nehumanim sankcijama i da nema govora o povratku Bazuma, piona Zapada, na vlast”.

Leonardo Simao, specijalni izaslanik UN za zapadnu Afriku, uprkos svemu gaji nadu da vojna intervencija u Nigeru neće biti neophodna i ističe da je takva odluka isključivo u domenu EKOVAS-a, a ne i Ujedinjenih nacija.

Šta je tim povodom odlučeno na juče završenom dvodnevnom okupljanju vojnih stratega EKOVAS-a u Abudži, nije javno saopšteno. Poznato je da Niger, Gvineja, Gvineja Bisao, Mali i Burkina Faso, iako su članice grupacije, nisu poslale izaslanike na taj skup. U dramatičnoj eskalaciji unutar regionalnih napetosti, Mali i Burkina Faso – gde su odranije na vlasti vojni režimi koji imaju bliske odnose s Rusijom – upozorili su ovih dana da bi bilo kakvu stranu vojnu intervenciju u Nigeru smatrali „objavom rata”. Alžir se takođe izjasnio protiv stranog vojnog uplitanja u zbivanja u Nigeru, uz ocenu da „ustavni poredak u toj zemlji treba da bude vraćen na snagu”.

A u Nigeru Abdurahman Tajani, predsednik Nacionalnog Saveta za zaštitu Nigera, inače dojučerašnji šef Predsedničke garde i vođa vojnog puča, imenovao je niz civila u sastav svog kabineta, dok je uticajni general Salifu Modi postavljen za potpredsednika hunte. Vojne vlasti Nigera otvorile su juče državne granice i vazdušni prostor prema pet susednih zemalja, ali ne i prema Beninu i Nigeriji, koje ostaju zatvorene.

U međuvremenu, vojni pučisti iz Nigera otvaraju i neke nove karte. Naime, general Salifu Modi sastao se u sredu u Bamaku s Asimi Goitom, šefom vojne prelazne vlasti u Maliju, koja inače tesno sarađuje s ruskom paravojnom grupacijom „Vagner”.

„Bilo koji pokušaj vojnih vođa Nigera da dovedu vagnerovce u tu zemlju, bio bi još jedan signal da nemaju na srcu interese svog naroda”, upozorava portparol Stejt departmenta Mat Miler.