Pomozimo svetu da se nahrani

Crnomorski sporazum o žitu je sve samo ne „obesmišljen”. Do jednostranog povlačenja Rusije iz ovog sporazuma on je zaista mnogo značio – pomagao je da se svet nahrani.

Sporazum o žitu je dogovor koji su Turska i Ujedinjene nacije postigle pre godinu dana da bi omogućile protok žitarica i drugih prehrambenih proizvoda iz ukrajinskih luka. Dok je bio na snazi, ovaj sporazum je omogućio isporuku skoro 33 miliona metričkih tona žitarica i ostalih prehrambenih proizvoda iz Ukrajine, što je doprinelo stabilizaciji snabdevanja i padu cena hrane za čitava 22 procenta u odnosu na nagla poskupljenja prethodno izazvana opštom invazijom Rusije na Ukrajinu.

Dugo je Ukrajina bila jedna od najvećih žitnica sveta, pri čemu je transport ogromne većine tih žitarica išao preko crnomorskih luka. Da bi kaznila Ukrajinu, Vlada Rusije ne okleva da ugrozi globalnu bezbednost hrane i stabilnost cena u Africi, Aziji i drugim delovima sveta koji zavise od izvoza iz tih luka.

Rusija uništava ukrajinski izvoz hrane nauštrb potreba ljudi širom sveta, pogotovo onih siromašnih. Povlačenje Rusije iz Sporazuma o hrani i blokada ukrajinskog žita namenjenog globalnim tržištima predstavljaju bezobziran čin koji će ugroziti nebrojeno mnogo života.

Kada se 17. jula 2023. godine Rusija povukla iz Sporazuma o hrani, cene žitarica su ponovo naglo skočile. Ali Rusija se tu nije zaustavila. Uništila je silose za žito i drugu infrastrukturu ukrajinskih luka. Zapretila je teretnim brodovima trećih zemalja da će ih napasti ukoliko pokušaju utovar žitarica u ukrajinskim lukama. U isto vreme, sama Rusija beleži rekordan izvoz svog žita profitirajući od visokih cena koje je svojim delovanjem izazvala.

Rusija sve ovo radi u momentu kad se svet suočava s alarmantnim akutnim porastom prehrambene nesigurnosti. U Globalnom izveštaju o prehrambenoj krizi (The Global Report on Food Crises – GFRC) za 2023. godinu procenjuje se da je 258 miliona ljudi pogođeno akutnom prehrambenom nesigurnošću i potrebna im je hitna pomoć u prehrambenim proizvodima, što je rekordan broj ugroženih.

Iako Rusija tvrdi suprotno, više od polovine prehrambenih proizvoda i dve trećine pšenice obuhvaćene Sporazumom o hrani isporučeno je u zemlje u razvoju, uključujući i neke od prehrambeno najugroženijih oblasti na planeti, poput Roga Afrike, Sahela, Jemena i Avganistana. Svaka isporuka doprinela je ublažavanju muka najsiromašnijih zemalja sveta otkako je priliv žitarica na svetska tržišta izazvao opšti pad cena. Zato je ministar spoljnih poslova Kenije nazvao povlačenje Rusije iz Sporazuma „nožem u leđa”, a generalni sekretar Ujedinjenih nacija rekao je da „šaka donacija nekim zemljama” ne može da zameni milione i milione tona žitarica čiji izvoz pomaže stabilizaciji cena u čitavom svetu.

Dok s jedne strane blokira isporuke iz Ukrajine, Rusija istovremeno slobodno prodaje rekordne količine svojih žitarica. UN su olakšale izvoz hrane iz Rusije, u saradnji s privatnim sektorom, kao i sa SAD, EU i Ujedinjenim Kraljevstvom, da bi umirile eventualne ruske pritužbe, a naše zemlje su objavile smernice za izuzeća ruskog izvoza hrane i đubriva iz sankcija.

Sjedinjene Države nisu nametnule sankcije na izvoz ruskih poljoprivrednih proizvoda baš zbog naše privrženosti globalnoj prehrambenoj bezbednosti. Izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Rusije vratio se na predratni nivo, a mogao bi da bude i veći da nije izvoznih ograničenja koja je ona sama uvela.

Kako je ambasadorka Sjedinjenih Država u UN Linda Tomas-Grinfild rekla na sednici Saveta bezbednosti prošlog meseca, s obzirom na to da opšta invazija predsednika Putina na Ukrajinu traje već duže od 500 dana, skloni smo da postanemo ravnodušni na surovu rusku kampanju. Ali ne smemo da oguglamo. To nije normalno. Tako se ne ponaša nijedna odgovorna zemlja.

Rusija mora da prekine svoja okrutna dejstva. Mora da dozvoli isporuke žitarica koje hrane i od kojih zavise životi miliona ljudi u svetu. Mora da prestane s napadima na skladišta žitarica i luke. Mora da obustavi pretnje brodovima zemalja koje nisu strana u sukobu.

Rusija mora da prestane da koristi hranu kao oružje.

*Ambasador SAD u Srbiji