Nemačka: krov nad glavom postaje luksuz

BERLIN – Sve više ljudi u Nemačkoj očajnički traže stan, ponuda je mala, kirije sve veće, dohodak nije više dovoljan za dobar stan što razara nemačko društvo, piše Dojče vele.

Ko želi lep stan u dobrom kraju Berlina, mora da bude imućan, piše portal i navodi da je na jednom portalu u ponudi četvorosoban stan u četvrti Šarlotenburg, 182 kvadratna metra, namešten, a da mu je cena 8.190 evra mesečno, plus režijski troškovi.

„Ponuda meseca" je stan od 69 kvadrata u istočnim predgrađima za 725 evra.

Stan je na šestom spratu, bez lifta, traži se "sportska porodica" koja "voli da majstoriše", pošto stan treba i renovirati.

U Nemačkoj prosečan neto dohodak iznosi 2.165 evra.

Oko trećine prihoda se daje za kiriju, ali ako se iznajmljuje novi stan, onda to više nije dovoljno.

Nemačka je tradicionalno podstanarska zemlja.

Kvota vlasništva stambenog prostora u Evropi iznosi prosečno 70 odsto, a u Nemačkoj je tek 46 procenata.

U velikim gradovima taj procenat je još manji, na primer, u Hamburgu je oko 22 odsto, a u Berlinu samo 14 odsto.

Širom sveta rastu cene nekretnina, Institut ifo kao i Institut za švajcarsku ekonomsku politiku su u jednom istraživanju predvideli da se u narednih 10 godina može računati sa godišnjim rastom cena gradnje od devet odsto.

Za Nemačku je predviđeno sedam odsto rasta.

Uzmu li se u obzir i povećanja kamata za stambene kredite, sve to često čini kupovinu sopstvenog stana ili kuće nemogućom.

Institut za sistemsko istraživanje "Eduard Pestel" navodi da Nemačkoj nedostaje 700.000 stanova naročito u jeftinijem segmentu.

Nemačka vlada je najavila da će obezbediti gradnju 400.000 stanova godišnje, ali ove godine je izgrađeno jedva nešto više od polovine zacrtanog broja stanova.

Sledeće godine taj broj će opasti, izračunao je Institut za istraživanje makroekonomije i konjukture koji je blizak sindikatima.

Rat u Ukrajini i inflacija povećali su troškove gradnje.

Stručnjaci su izračunali da je naprosto nemoguće graditi za manje od 5.000 evra po kvadratu.

Nema dovoljno stručne radne snage i građevinskih materijala, na gradilištima se obustavlja gradnja.

Za sve manje stambenog prostora sa prihvatljivim cenama konkuriše sve više ljudi.

Oko četvrtine izbeglica koji su u zemlju došle 2015. i 2016. još uvek žive u državnim prihvatilištima za izbeglice, pošto sve do danas nisu mogli da pronađu stan za sebe.

A prošle godine je u Nemačku stiglo još milion ukrajinskih izbeglica.

Ove godine se procenjuje da će u zemlju doći još 300.000 podnosilaca zahteva za politički azil.