Stanovi za izdavanje izazov za prevarante

Niš – Koliki je rizik danas izdati stan u zakup i ne zaraditi glavobolju umesto novca ili čak pretrpeti i veliku štetu? Ova tema se možda sama nametnula posle nekoliko drastičnih slučajeva prevara na jugu i jugoistoku Srbije posle kojih prevaranti nestaju, a vlasnici stanova zbog neopreznosti uz štetu koju su pretrpeli, ne znaju šta da rade.

Dvoje mladih, a nesumnjivo ogrezlih u prevarama, koji su redovno pratili oglase za izdavanje stanova, imali su razrađen sistem: pozivali su telefonom vlasnike novih i neuseljavanih stanova opremljenih novim nameštajem i uređajima – sa kompletnim pokućstvom, ugovarali dolazak kako bi pogledali ponuđeni prostor i predstavljali se kao verenici pred venčanjem. Posle razgledanja i razgovora o ceni zakupa, slatkorečivo su izjavljivali da im se stan sviđa, da je lep, a da je nameštaj nov i da uređaji funkcionišu i prostor baš odgovara njihovoj zamisli o počecima zajedničkog života. Nudili su plaćanje kirije unapred za šest meseci ili godinu dana, a kako im se žuri, jer „verenica je u drugom stanju i žele da se što pre osamostale od roditelja i počnu da žive sami i pre porođaja” odmah su vadili novac od po nekoliko stotina evra kao kaparu do sklapanja regularnog ugovora. Imali su samo jedan uslov: da im se odmah daju ključevi stana, a vlasniku stana predavali svoje lične karte... I, svakako, na licu mesta su pravili „predugovore” i uredno ih potpisivali.

Tako su lakomisleni i neiskusni vlasnici stanova predavali ključeve „verenicima” da odmah ostanu u stanu, uz dogovor „da se čuju za par dana kada se kod neke agencije ili notara zakaže potpisivanje glavnih ugovora”.

Već sutradan su vlasnici uzalud pozivali telefonske brojeve koji su im ostavljani. Niko im se nije javljao. Odlaskom do stana imali su i šta da zateknu – spavaće i dnevne sobe ispražnjene od svih stvari, bez novog nameštaja, uređaja i tepiha, kuhinje bez visećih delova, frižidera, štednjaka i mašina za pranje suđa, ali i bez stolova za ručavanje i stolica. U kupatilima nije bilo mašina za veš, samo nedemontirani bojleri i slavine.

Pre nekoliko godina, kada je otkriven prvi drastičan slučaj nestanka podstanara, koji nisu platili kiriju više meseci i onda se netragom izgubili, uvedene su neke novine. Jedna od njih je da se za dogovoren zakup na duži period uzima unapred depozit od celokupne kirije, a u slučajevima izdavanja stanova na kraće vreme uvedena je „nulta kirija”. To, objašnjeno nam je, znači da zakupac pre ulaska u stan plati vlasniku odmah dve kirije – jednu za prvi mesec stanovanja, sa obavezom da svakog sledećeg prvog u mesecu izmiruje obavezu, a ona druga da bude garant da neće otići nenajavljeno, bez pozdrava i da ostavi neregulisane troškove za utrošenu struju, grejanje, internet, vodu i kanalizaciju i ostalo...

Odgovora na pitanje kako se zaista zaštiti od prevaranata, kojih je sve više, međutim, nema. Jasno je da nije isto izdati prazan stan i da zakupac unese svoj nameštaj i uređaje, a sasvim druga situacija kada je reč o „nameštenom” sa osnovnim aparatima i delovima pokućstva. Izdavanje stanova iz ove „druge kategorije”, kojih je sve više, jesu i rizik i, kako se sve više pokazuje, izazov za prevare. Lažnim dokumentima i ispravama, što je kasnije utvrđeno u navedenom slučaju prevejanih „verenika”, zakupci-prevaranti su od naivnih dobijali ključeve „na lepe oči”, a odmah po odlasku vlasnika stanova i, kako se pretpostavlja preko noći, organizovali su „selidbu” iz stana. A da komšije nisu primetile da se bilo šta događa, niti su videli da „se neko seli”.

„Verenici” su verovatno već negde na drugom kraju Srbije, zato oprez nije na odmet.