Makronov čovek bi da vodi EU

Da će nakon „desne ruke Angele Merkel” Evropsku komisiju voditi „čovek Emanuela Makrona” uveliko se šuška u Briselu, gde se ovim povodom sve češće izgovara ime Tjerija Bretona. „Politiko” podseća da je Breton, evropski komesar za pitanja unutrašnjeg tržišta, lane lično pomenuo ideju da postane predsednik Evropske komisije, ali da tada ni on nije mogao ozbiljno da doživi ono što je rekao. Sada su se prilike promenile. Ovaj briselski portal u razgovoru s evropskim zvaničnicima saznaje da je komesar za unutrašnje tržište u fokusu kako se bliže izbori za Evropski parlament. Tvrde da on želi ovaj posao i da, s obzirom na to da mu je potrebna podrška svih evropskih lidera, kao i parlamenta, čini sve što može da postane neizbežan izbor na ovoj funkciji. To, kažu, uključuje i njegov presudni uticaj na sprečavanje čuvene američke ekonomistkinje Fione Skot Morton, profesorke ekonomije na Jejlu, da dođe na uticajnu poziciju glavnog ekonomiste u direktoratu EK za konkurenciju. Mortonova je odustala od te pozicije nakon brojnih kritika koje je njeno imenovanje izazvalo u članicama EU, posebno u Francuskoj. Zalažući se za Mortonovu, evropska komesarka za digitalnu ekonomiju i konkurenciju Margrete Vestager bila je mišljenja da je pogrešno lišiti EK i Evropljane najboljeg ekonomskog saveta jer nema mnogo ljudi koji mogu da odgovore toj specifičnoj ulozi. Bilo je jasno i da preko profesorke s Jejla snage odmeravaju rivali Vestager i Breton, koga bije glas i da se istakao stavljanjem svog pečata na sve, od vakcina protiv kovida 19, preko odobrenja isporuke oružja za ukrajinske ratne napore, do sprovođenja digitalnih pravila unije.

Breton je široj javnosti poznat po izjavi da Ukrajina neće postati članica NATO-a jer se na njenoj teritoriji vodi rat. Takođe je u jeku pandemije virusa korona, kada je EU kuburila s vakcinama, tvrdio da im nije potreban ruski „sputnjik V”.

„Veliki brat” svetog jedinstvenog tržišta – njegov posao je da nadgleda tržište zemalja članica unije, kako su to pre njega radile osobe „teške kategorije” poput bivšeg italijanskog premijera Marija Montija i francuskog znalca Mišela Barnijea – spreman je da predvodi EK, u kojoj inače ima veliki uticaj. Kako mu šanse rastu, tako se ukrupnjava i bojazan manjih država bloka da je on „francuski agent”. Prethodno je među pojedinim članicama postojao animozitet i povodom postavljenja sadašnje šefice Ursule fon der Lajen kao Merkeline desne ruke. Zabrinutost da će preko Bretona Pariz postati previše uticajan i da će gurati EU ka svojim agendama je opravdana. Nemačka, očigledno, po odlasku Angele Merkel stoji u redu iza Pariza. Breton pokušava da ojača evropski industrijski sektor, ali, kao što tvrde medijski izvori iz EK, Francuska će imati glavnu korist u slučaju njegovog postavljenja. U ovom kontekstu valja podsetiti da je Francuskinja Kristin Lagard predsednica Evropske centralne banke, što će ostati i u naredne tri godine.

Bivši ministar (bio je na čelu Ministarstva finansija u vladi Žaka Širaka), ali i bivši direktor tehnološke kompanije koji vešto upravlja birokratskim poslovima, mora da preskoči visoku prepreku – činjenicu da njegova partija Obnova Evrope verovatno neće osvojiti najviše glasova na predstojećim izborima za Evropski parlament. Ankete predviđaju da će se pozicionirati na trećem mestu. Pojedini članovi EK tvrde da ne postoji način da Francuz zauzme mesto Ursule fon der Lajen i da to Makron vrlo dobro zna.

Međutim, Breton šalje drukčije političke signale. U prilog mu ide i to što njegov glavni rival unutar komisije, ekonomski liberalnija Margrete Vestager očekuje novu ulogu u Evropskoj investicionoj banci. Ove prilike verovatno zabrinjavaju Vašington jer je Breton daleko manje transatlantski raspoložen od Lajenove. Zvaničnici različitog profila unutar komisije, s kojima su novinari „Politika” razgovarali, procenili su da će Breton, a time i Francuska, ojačati položaj i uticaj u EK, makar kroz utešno mesto potpredsednika komisije, s kojeg će nadgledati primenu tehničkih pravila bloka, što uključuje, recimo, zakon o digitalnim uslugama koji pokriva onlajn sadržaj ili zakon o digitalnim tržištima.