Apoteka „Beograd” ne popušta u trci sa privatnicima

U mnogim zemljama Evrope u poslednjih nekoliko godina imaju hroničan nedostatak lekova koji bi na jesen mogao da se preseli na rafove apotekarskih ustanova na celom Starom kontinentu. Naši apotekari se spremaju i za taj scenario, a kako je rekao Nikola Prelević, v. d. direktora Apoteke „Beograd”, rade sve kako bi eventualno nedostatak medikamenata na vreme predupredili.

– Ova ratna situacija koja se oseća i u celoj Evropi izazvala je nestašice na svim poljima, pa i u našoj branši. Trudimo se da napravimo što više zaliha. Kod nas je centralizovana javna nabavka i za nas to sprovodi Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO). Od njih smo dobili instrukciju da se nabave zalihe za minimum tri meseca. Borimo se da ih imamo za što duži vremenski period i da se ta kriza, ako je bude, ne oseti. Sarađivaćemo i sa fondom i nadam se da neće biti nestašice lekova u većem obimu ili da će bar biti zamena za one koji bi mogli nedostajati – rekao je Prelević.

Na čelu ove gradske zdravstvene ustanove nekoliko meseci zvanično nije bio niko, a Prelević je na ovo mesto izabran u junu, na sednici Skupštine grada. Posle dva meseca od stupanja na dužnost stekli su se prvi utisci o stanju u firmi.

– Finansijska situacija nije sjajna jer je Apoteka „Beograd” državna ustanova koja se ne vodi isključivo profitom. Da se rukovodimo profitom, funkcionisali bismo sigurno na drugačiji način. Verovatno bi bilo otpuštanja radnika, što je mera koja nije popularna, a morali bismo i da zatvaramo pojedine apoteke. Pošto mi imamo društvenu odgovornost, jer smo prvenstveno zdravstvena ustanova, cilj je da Apoteku „Beograd” sačuvamo, da sačuvamo zaposlene i naše objekte – napominje Prelević.

Apoteka „Beograd” pokriva isključivo teritoriju prestonice i sada ih na 17 opština ima 105.

– Trudimo se da taj broj ostane, da ne zatvaramo postojeće objekte i da povećamo profit. Naša firma dosledno poštuje zakon, a zakon nalaže da u svakoj smeni u apoteci moraju da budu farmaceut i farmaceutski tehničar kako bi svaki pacijent koji se raspituje za terapiju dobio adekvatnu uslugu. U našoj firmi zaposleno je 800 ljudi, od tog broja je 400 farmaceuta. Treba, u ogromnoj konkurenciji, napraviti veliki promet da bi se isplatile sve zarade. Za razliku od nas, iako je zakon isti za sve, privatne apoteke nemaju u svakoj smeni i farmaceuta i tehničara. Mi učestvujemo na tržištu, lokalna samouprava nas do sada nikada nije dotirala, ali nismo monopolista. Lako je kada nemate konkurenciju poput nekih drugih državnih preduzeća, ali ako ste u situaciji da na svakom ćošku imate privatnu apoteku, imate mnogo teže uslove za poslovanje – ističe Prelević.

Pre nekoliko godina pojedini predstavnici grada smatrali su da bi Apoteka „Beograd” trebalo da bude privatizovana. Stav nove gradske strukture izgleda nije takav.

– Menja se gradska uprava, pa se menjaju i ciljevi ljudi koji su na njenom čelu. Moje mišljenje je da lokalna samouprava treba da ima zdravstvene ustanove. Nekada su u nadležnosti lokalne samouprave bili i domovi zdravlja i kliničko-bolnički centri. To sada nije slučaj. Zagovornik sam toga da bi oni, kao i apoteke, morali da budu u sastavu lokalne samouprave, jer ona treba da se stara o kvalitetu života svojih građana u svim oblastima pa tako i u oblasti zdravstva – priča Prelević.

Koliko je važno da one budu u lokalnim i državnim rukama dalo se videti, kaže, u vreme korone. Zdravstvo nad kojim je država imala nadležnost pokazalo se mnogo bolje nego u zemljama gde je bilo privatizovano.

Apoteka „Beograd” se po mnogo čemu izdvaja od drugih ustanova ovog tipa.

– Jedini smo koji se bavimo izradom magistralnih lekova, odnosno lekova po receptu lekara za određenog pacijenta. Smatram da je to resurs koga ne smemo da se odreknemo. Trudim se i borim svim silama da Apoteka „Beograd” opstane jer smatram da je kao ustanova bitna. I da privatnik nikada ne može da pruži dovoljan kvalitet kao državna apoteka. Odgovorno tvrdim da imamo najbolje farmaceute – ističe on.

Osim prodaje i izrade lekova, Apoteka „Beograd” ima i galensku proizvodnju, ali radi i laboratorijske analize.

– Insistiraćemo na tome da ljudi što više čuju za naše galenske proizvode. Smatram da su oni do sada bili skrajnuti i da nisu dovoljno i na pravi način predstavljeni u medijima. Prodaja nam je i odlična koliko je malo ulagano u marketing. A znam da imamo izuzetno kvalitetne i cenom pristupačne proizvode. Na policama se nalazi više od 150 proizvoda koje u našim laboratorijama prave naši farmaceuti. Sami sprovodimo nabavku za sirovine jer se na njih ne primenjuje Zakon o javnim nabavkama, tako da ne moramo da idemo na najnižu cenu, već možemo da napravimo kombinaciju cene i kvaliteta. A mi nabavljamo samo kvalitetne sirovine i za sada nema problema kada je reč o njihovoj nabavci – kaže Prelević.

Ali nisu svi proizvodi u Apoteci „Beograd” jeftiniji nego kod privatnika. Primer za to su neki suplementi i takozvani nelekovi.

– To se dešava zbog visoke cene ulaza. Prosto je to stvar same nabavke i potpisanog ugovora. Ali ću insistirati da se te cene spuste i dok sam ja direktor to se neće dešavati – rekao je on.

Nekada je Apoteka „Beograd” svoje lokale imala na najboljim mestima u gradu. U poslednjih nekoliko godina to se promenilo. Neke od apoteka su zatvorene, a na njihovo mesto došle su banke, menjačnice, kladionice...

– Većina objekta nije u našem vlasništvu, nego smo zakupci. U dosta objekata smo u gradskim zdanjima kojima raspolaže Sekretarijat za imovinu, ali postoje i zgrade koje su bile u postupku restitucije. Nakon završene restitucije jedan deo objekata vraćen je vlasnicima. Oni nakon toga imaju obavezu da jedno vreme „drže” postojeću kiriju, ali posle toga mogu da je formiraju slobodno. Tu trku, nažalost, mi nismo mogli da dobijemo jer su kirije za nas bile enormno visoke. Pokušaćemo da, ukoliko se konsolidujemo finansijski, kao značajna zdravstvena ustanova nađemo svoje mesto na lokacijama koje su prometne, poput recimo tržnih centara, da dođemo tamo gde nas nema – kaže Prelević.

Mnoga mesta na kojima se sada nalaze njihove apoteke trn su u oku pojedinima. Upravo su te lokacije i pominjane kao uzrok privatizacija.

Za sada oni imaju samo pet mesta gde se radi i danju i noću.

– Ideja je da se njima pokrije što veća teritorija, odnosno da budu na najvažnijim tačkama u gradu. Treba napraviti analizu da se vidi da li postoji potreba za otvaranjem još neke – napominje Prelević.

Popusti i vaučeri od 15. avgusta

Već od septembra kreće ozbiljna marketinška kampanja Apoteke „Beograd” na promociji proizvoda ove ustanove.

– Od 15. avgusta počećemo sa raznim popustima, vaučerima. Pozivam građene da kod nas dođu i kada je problematična situacija, kada im treba pravi savet, da nas posete u „običnoj” kupovini, kao i da se informišu šta će sve biti na popustu. Ideja nam je da naše apoteke u svakom smislu budu najprihvatljivije. Nekoliko dana po stupanju na dužnost potpisao sam sa direktorom Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje protokol o saradnji da penzioneri penzionerskim karticama ostvare popust od 20 odsto u svim apotekama na naše galenske proizvode, odnosno na komercijalna sredstva – ističe Nikola Prelević.