Može li Peking da bude advokat Moskve

Savezničke države Ukrajine okupile su na dvodnevnom samitu u Saudijskoj Arabiji zemlje takozvanog globalnog juga, koje nisu na nivou koji je zahtevao politički Zapad osudile Rusiju zbog rata u Ukrajini. Glavni domet ovogsastanka, tvrde zapadni mediji, ali i deo ukrajinskih, jeste to da Kijev nije posebno insistirao na usvajanju „formule Zelenskog”, čija je ključna tačka odbacivanje bilo kakvih predloga da se proglasi prekid vatre na sadašnjoj liniji fronta. Međutim, juče posle podne oglasio se Mihail Podoljak, savetnik šefa kabineta ukrajinskog predsednika, koji je poručio da Ukrajina ne prihvata momentalni prekid vatre i da neće pregovarati s Ruskom Federacijom bez povlačenja ruskih trupa s njene teritorije.

„Jedini osnovni temelj za pregovore je mirovna formula predsednika Zelenskog. Ne može biti kompromisnih pozicija kao što su ’trenutni prekid vatre’ i ’pregovori ovde i sad’, koji Rusiji daju vremena da ostane na okupiranim ukrajinskim teritorijama. Samo povlačenje ruskih trupa na granice iz 1991. Bez iluzija: bilo koji Minsk 3 će nastaviti rat u budućnosti”, rekao je Podoljak, koji je ocenio da je na sastanku u Saudijskoj Arabiji najteže bilo objasniti zemljama „globalnog juga” zašto Ruska Federacija treba da napusti teritoriju Ukrajine.

Podsetimo, Kijev je na samitu u Saudijskoj Arabiji nameravao da podeli odgovornost među zemljama po tačkama bezbednosnih garancija za Ukrajinu, nešto slično što je urađeno na samitu NATO-a.

Pošto je vlast u Kijevu svesna da Rusija trenutno ne namerava da prekine vojna dejstva, na ovom sastanku su, prema nezvaničnim informacijama, pokušali da daju šansu nekakvoj vrsti dogovora, pa se čak govori i o tome da su odustali od delova „formule mira” i pokušali da nađu neke zajedničke stavove. Ukrajina, prema rečima nekih neimenovanih diplomata, nije insistirala na povlačenju ruskih trupa pre nego što pregovori počnu, što je bio ključni deo njenog plana. Međutim, zapadni mediji ne bi izveštavali o ovom ustupku da ne postoji namera da se plan promeni.

Iako je samit osmišljen kao privlačenje neutralnih država na ukrajinsku stranu, Saudijska Arabija je, kao domaćin i posrednik u brojnim pregovorima oko oslobođenja zarobljenika i „žitnog sporazuma”, uspela da nametne povlačenje ovih ukrajinskih uslova, dajući više izgleda za uspeh svoje mirovne inicijative. Postojanje barem jedne zajedničke tačke svakako daje više nade i pokazuje da Džeda ima nameru da ozbiljno doprinese prekidu ratnih dejstava i traženju rešenja.

Predstavnici Kine i Brazila, koji su prihvatili učešće na ovom sastanku, tražili su da Rusija učestvuje u ovim pregovorima kao jedna od strana u sukobu, a Kina je podsetila na svoj plan za mirovno rešenje koji ne predviđa povlačenje ruskih trupa kao uslov za početak pregovora.

Naravno, zapadne države zvanično nisu bile saglasne s ovim zahtevom, jer bi to značilo zamrzavanje sukoba duž sadašnje linije fronta i ostajanje ruske vojske na teritorijama koje trenutno kontroliše.

Kao država koja se bori za svoj geopolitički uticaj, Saudijska Arabija je iznela svoj mirovni plan, a među osnovnim tačkama ovog predloga su poštovanje teritorijalnog integriteta Ukrajine, prekid vatre na svim frontovima i početak mirovnih pregovora pod nadzorom UN, kao i razmena zarobljenika (koja se zapravo i odvija sve vreme sukoba, većinom pod njihovim posredovanjem). Prema pisanju „Bilda”, koji se pozvao na svoje izvore, ovo je u suprotnosti s „formulom Zelenskog”.

Pojedini mediji pišu i da bi stalno pozivanje na „teritorijalni integritet” moglo da bude samo retorika kojom se Ukrajina služi ne bi li u trenutno lošem stanju na frontu dovela do prekida vatre i zamrzavanja sukoba. Zvanični Berlin juče je konstatovao da je sastanak u Džedi bio uspešan, jer je pokazao spremnost međunarodne zajednice da radi na okončanju rata. Portparol nemačke vlade naglasio je da će oni nastaviti aktivno da učestvuju u tome.

Kako se i očekivalo, Moskva, koja nije ni pozvana na ove pregovore, ali je naglasila da će pažljivo pratiti tok sastanka, nije bila oduševljena malim detantom. Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Dmitrij Medvedev, koji tokom rata u Ukrajini predstavlja glas „ruskih jastrebova”, napisao je da „pregovori još nisu potrebni i da neprijatelj treba da puzi na kolenima, moleći za milost”. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je u toku samita u Džedi komentarisao da je cilj Rusije da stekne kontrolu nad svim teritorijama Ukrajine koje su u Ustavu Ruske Federacije. Zvanična Moskva „tvrdi pazar”, što je na kraju i normalno na početku bilo kakve mirovne inicijative, pogotovo one na koju niste ni pozvani.

Ostalo je tu mnogo tačaka od suštinskog značaja za obe strane, oko kojih trenutno nije moguć ni nagoveštaj sporazuma: Kijev zahteva povlačenje ruskih trupa na granice iz 1991. godine, dok Moskva prioritetno zahteva garancije za neutralnost Ukrajine. Kina je više puta jasno stavila do znanja da, što se tiče Rusije, te zahteve treba uzeti u obzir, iako je Ukrajina kategorički protiv toga jer teži ulasku u NATO.

Iako je prisustvo Kine na ovom sastanku u početku bilo upitno, Peking se može naći u ulozi neke vrste posrednika u ime Rusije u prvoj fazi pregovora. Kinesko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je juče da su razgovori u Džedi pomogli u „konsolidaciji međunarodnog konsenzusa” u kontekstu postojanja različitih mirovnih planova, posebno Kine, Afrike i Brazila, sa planom Ukrajine.

Specijalni izaslanik Kine za evroazijske poslove Li Hui vodio je opsežne razgovore sa svim stranama i saslušao sva mišljenja i predloge. Na samitu je učestvovalo više od 40 zemalja, uključujući Kinu, Indiju, SAD i pojedine evropske zemlje. Sledeća runda pregovora, prema najavama „Blumberga”, održaće se u Indiji, u okviru samita G20, koji je zakazan za septembar. Prema rečima neimenovanog francuskog diplomate, koje prenosi ova agencija, nijedna od učesnica država „globalnog juga” nije zahtevala prisustvo Rusije na sledećim pregovorima, što je u suprotnosti s najavom šefa brazilske delegacije Selso Amorima, koji je rekao da mirovni proces mora da uključi Rusiju, „u ovom ili onom obliku”.