Neuspela misija Viktorije Nuland u Nigeru

Dvočasovni razgovor vođen u najvećoj tajnosti s predstavnicima vojne hunte u Nigeru bio je „vrlo iskren i na momente veoma težak”, saopštila je u ponedeljak Viktorija Nuland, zamenik američkog šefa diplomatije, napuštajući glavni grad Nigera. Nulandova se našla u Njameju na zahtev američkog šefa diplomatije Entonija Blinkena, na povratku sa samita o Ukrajini u Džedi. Iz negostoljubivog Njameja Nulandova se potom uputila u DR Kongo (koji, na zahtev zvanične Kinšase, na brzinu napuštaju pripadnici mirovne misije UN) i Obalu Slonovače (koja je izrazila spremnost da vojno interveniše u Nigeru, ako region tako odluči). Viktorija Nuland je inače, početkom marta boravila u Sudanu, gde je 15. aprila izbio oružani sukob rivalskih snaga generala Abdel Fataha Burhana i generala Muhameda Hamdana Dagaloa, prethodno dvojice nosilaca vojne vlasti u toj istočnoafričkoj zemlji.

Ovog puta u Njameju, zahtev Viktorije Nuland da se susretne s generalom Abdurahmanom Tajijem, vođom vojnog puča (26. juli), nije uslišen. Jednako, kao ni onaj za susret sa svrgnutim i zatočenim predsednikom Nigera Muhamedom Bazumijem. „On je bukvalno u kućnom pritvoru”, opisala je Nulandova na aerodromu, nakon telefonskog razgovora s Bazumijem.

Zamenica šefa diplomatije SAD tako je u Njameju imala dve grupe sagovornika. Na jednoj strani, prema rečima Nulandove, sastala se sa „širokim krugom” civilnog društva Nigera, uključujući i „dugogodišnje prijatelje” SAD, novinare i aktiviste. Na drugoj, obavila je „prvu konverzaciju u kojoj su SAD ponudile svoje dobre usluge ako postoji želja ljudi koji su za ovo odgovorni, da se vrati ustavni poredak”. Nakon razgovora s predstavnicima hunte: generalom Musom Salau Barmuom, koji je po rečima Nulandove „veoma blisko sarađivao sa Specijalnim snagama SAD”, i trojicom pukovnika, ona je ishod te konverzacije opisala kao „bez slike i tona”.

„Ne bih rekla da je naša ponuda na bilo koji način prihvaćena. Oni su prilično čvrsti u svom mišljenju o tome kako žele da postupaju, a to nije u skladu s Ustavom Nigera. SAD su želele da iskreno razgovaraju s ljudima odgovornim za ovaj izazov demokratskom poretku, da vide da li možemo da pokušamo da se ova pitanja reše demokratskim putem”, saopštila je Nulandova.

U toj razmeni mišljenja s domaćinima, visoka predstavnica Vašingtona bila je direktna. „Apsolutno jasno im je stavljeno do znanja koje sve vrste pomoći bismo po zakonu morali da uskratimo ukoliko demokratija ne bude uspostavljena”, rekla je i dodala: „Išli smo do detalja u razgovoru o rizicima za aspekte saradnje, koji su godinama generalu Barmuu puno značili”.

„Očekujemo da će držati otvorena vrata za diplomatiju. To smo im predložili. Videćemo”, zaključila je američka zvaničnica napuštajući Njamej uz ocenu da nije imala utisak da su pučisti baš nešto naklonjeni „opciji ’Vagner’”, o čemu se naširoko spekuliše u regionu i dalje. „Imala sam utisak da akteri ovde vrlo dobro razumeju rizike za svoj suverenitet koji dolaze kad se pozove ’Vagner’”, poručila je Nulandova.

U međuvremenu, zvanični Pariz bio je istog dana direktniji prema vojnoj hunti u Nigeru. „Postoji nesvakidašnja saglasnost Zapada i Afrike... u osudi onog što se dešava (u Nigeru). Nadam se ćemo biti u stanju da uspostavimo demokratiju i ustav (u Nigeru) bez krvi i u miru”, upozorila je Lorans Bun, francuska ministarka za evropska pitanja.

Neizvesno je kako Pariz danas osluškuje raspoloženje Afrike kad je reč o najnovijim zbivanjima u Nigeru. Počev od zapadnoafričke grupacije EKOVAS i okruženja Nigera u Magrebu, mišljenja o najnovijoj vojnoj hunti u regionu prilično su različita. Broj zvaničnih pristalica vojne intervencije EKOVAS-a u Nigeru u upadljivoj je manjini, i to iz različitih razloga, između ostalih i etničkih i istorijskih.

„Niger je bio nastavak severne Nigerije sve do Berlinske konferencije 1884/85, kad su strane sile iscrtale sadašnje granice u Africi. Da li neko očekuje da će sever (Nigerije) ići u rat protiv samog sebe, kada se zna da je isti narod s druge strane granice?”, pitanje je profesora Halife Dikve s univerziteta u Majdiguriju na severu Nigerije i člana uticajnog Saveta starijih u tom regionu.

Istekom sedmodnevnog ultimatuma EKOVAS-a hunti u Nigeru da vrati na vlast Muhameda Bazuma ili se suoči s vojnom intervencijom, sve češće je pitanje da li je region reagovao ishitreno preteći oružanim dejstvom. Pošto hunta u Nigeru nije vratila Bazuma u predsedničku palatu u Njameju, a EKOVAS nije poslao trupe, nastavak odnosa u tom regionu ne može se predvideti. Mirovne konsultacije najavljene su juče u Njameju uz očekivano prisustvo predstavnika UN i Afričke unije, dok će EKOVAS u četvrtak povesti drugu rundu debate o situaciji u Nigeru.

U međuvremenu, Abdurahman Taji, vođa puča u Nigeru, imenovao je juče Ali Mahamanea Lamin Zejna (predstavnika Afričke banke za razvoj u Čadu) za premijera prelazne vlade u Njameju. Vojna hunta u Nigeru izgleda ima svoj plan.