Oko 20.000 ratara umešano u prevare sa subvencijama

U prevare oko lažnih prijava za subvencije umešano je više od 20.000 ratara koji su na ovaj način pokušali da oštete državni budžet za oko 80 miliona evra. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavi je da je ovo otkriveno preko novog sistema e-agrar putem satelitskih snimaka i da je reč o oko pola miliona hektara koji se uopšte ne obrađuju.

Kako je objasnio, za to zemljište traženi su podsticaji i prijavljeni lažni zasadi. Naglasio je i da je posle svega mnogo jasnije zbog čega je bilo toliko pritisaka da e-agrar ne zaživi. Razlog je što preko njega sve može brzo i lako da se proveri.

– Izašli smo vrednim ratarima u susret, od kojih su mnogi blokirali puteve, iako su neki od njih časni i pošteni ljudi. Imamo sada satelit i Biosens institut, uzeli smo zahteve za subvencije, pošto imamo 150 miliona evra za subvencije samo za ratarske kulture, i videli da su za pola miliona hektara lažne prijave za obradive površine – rekao je Vučić. Dodao je i da su u prijavama navedene kulture poput kukuruza, pšenice, uljane repice a da se na snimku vidi da je tu gusta šuma u kojoj niko nikada nije ništa posadio ili posejao.

Oko 65 odsto ukupne površine Srbije zauzima poljoprivredno zemljište. Prema popisu iz 2012. poljoprivrednici su koristila oko 3,4 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta. Ako se ovo zna, jasno je da je reč o velikom pokušaju zloupotrebe državnog novca.

Za sada još nisu objavljeni detalji ove istrage. Međutim, kao drastičan primer Vučić je naveo izvesnog ratara koji je za navodni zasad uljane repice na 1.000 hektara tražio podsticaj od 200 evra po hektaru, a da je na tom mestu, kako se vidi na snimku, šuma kao u Amazonu.

– Za ukupno pola miliona takvih hektara nam traže novac, to je 80 miliona evra direktne krađe države. Iz vazduha vidimo svaki metar kvadratni, oni to ne razumeju, svaku kulturu vidimo. Zato smo i radili e-agrar. I onda kažu da je Vučić arogantan, a to je 80 miliona evra vaših sredstava – naglasio je predsednik obraćajući se javnosti. Zapitao je i da li sada država treba da podnosi krivične prijave protiv svih koji su bili umešani u ove prevarne radnje. Rekao je i da će država tih 80 miliona evra dodatno da uloži u subvencije za poljoprivredu i poveća ih za one koji rade pošteno.

Prevare sa subvencijama u poljoprivredi nisu retkost ni u drugim zemljama. Poslednjih godina nekoliko izveštaja je upozorilo na zloupotrebu poljoprivrednih subvencija Evropske unije u zemljama centralne i istočne Evrope.

Evropska kancelarija za borbu protiv prevara (OLAF) prošle godine otkrila je poslednju u nizu u koju je bila umešana grupa prevaranata iz Italije i Rumunije koji su se našli na optuženičkoj klupi rumunskog suda pod sumnjom da su učinili prevaru vrednu skoro 850.000 evra.

Inače, to je četvrtina subvencija koje je EU dodelila Rumuniji za proizvodnju te povrtarske kulture u 2017. godini. Ništa od tog novca nije potrošeno u tu svrhu ili u Rumuniji. Posle isplate subvencija, novac se prebacivao na bankovne račune u Italiju, gde je dalje korišćen za finansiranje drugih kriminalnih aktivnosti. OLAF je otkrio niz potencijalno lažnih praksi koje su uključivale podnošenje lažnih dokumenata, osnivanje fiktivnih kompanija i falsifikovanih deklaracija o zemljištu za nezakonito dobijanje sredstava.

Takođe, policija u Srbiji je prošle godine, na teritoriji Šapca, Beograda, Novog Sada i Bačke Palanke, uhapsila 11 osoba zbog sumnje da su izvršile prevaru. Terete se da su neosnovano ostvarili pravo na subvencije namenjene mladim poljoprivrednicima u iznosu od oko deset miliona dinara i za taj iznos oštetili budžet Srbije.

Ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković je pre nekoliko meseci, u jeku najvećih negodovanja oko uvođenja e-agrara, rekla da se u medijima i na društvenim mrežama sporadično pojavljuju ljudi koji iz njima poznatih razloga opstruišu ovaj sistem. Pomenula je da postaje sumnje da mnoga doskora prijavljena gazdinstva nisu bili pravi poljoprivrednici i da je pitanje na koji su način do sada dolazili do novca.