Ko to tera Zelenskog na izbore

Deo svetskih medija već uveliko se bavi procenama koliko će još potrajati politički vek ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog. Smatra se da je on zapečatio svoju predsedničku funkciju na samitu NATO-a u Litvaniji, prešavši sve granice strpljenja svojih saveznika i da je tada na dnevni red stavljeno pitanje njegove eliminacije, na ovaj ili onaj način.

Jednostavno, glumac Zelenski je bio odličan izbor za prvu političko-vojnu fazu u Ukrajini, a sada je potreban neko drugi, jer su i ciljevi drugačiji. I to je deo problema koji je pogurao na površinu američke i britanske optužbe za nezahvalnost i, s druge strane, ukrajinsku ogorčenost. Na kraju i sam ukrajinski predsednik to shvata: prema pisanju „Njujork tajmsa” on je u razgovorima s akreditovanim stranim diplomatama u Ukrajini rekao da će se „u narednim mesecima verovatno povećati pritisak da se pregovorima pronađe put do mira”.

Zapad nije ostvario svoje ciljeve u rusko-ukrajinskom ratu (čak i ako je jedan od njih bio iscrpljivanje Rusije), Ukrajina je izgubila veliki deo teritorije i nije opravdala resurse i napore koji su uloženi u nju. Na frontu vlada pat-pozicija, svi su utvrđeni na zauzetim linijama i tako će ostati ukoliko po završetku ukrajinske kontraofanzive ne usledi ruska ofanziva. Čini se da je pravo vreme da počnu pripreme za pregovore koji možda neće biti konačni sporazum o miru, nego privremeno rešenje, poput ostanka na sadašnjim pozicijama.

Zelenski zna da kraj ofanzive najavljuje i kraj njegovog mandata. Zato je izneo maksimalističke zahteve za pregovore, iako je svima jasno da nije u situaciji da diktira uslove.

Zanimljiv slučaj, koji ovo potvrđuje, dogodio se posle samita u Džedi, kada su svi zapadni mediji izvestili da je došlo do malog kompromisa i da je Ukrajina odlučila da ne insistira na zahtevu za povlačenje ruskih trupa pre početka mirovnih pregovora. Zauzvrat, predstavnici ostalih država, za razliku od prethodnog sastanka u Kopenhagenu, nisu zahtevali da Kijev napusti svoju „formulu mira”, nego su nastojali da s njim ukrste postojeće mirovne planove (kineski, afrički, brazilski), a domaćin je izneo i svoj plan. Ali po povratku u Kijev, šef ukrajinske delegacije Andrij Jermak, koji je na čelu kabineta ukrajinskog predsednika, i njegov savetnik Mihail Podoljak, suštinski su demantovali ove informacije, rekavši da su u svim izjavama predstavnici Ukrajine „jasno naznačili potrebu za povlačenjem trupa Ruske Federacije sa teritorije Ukrajine”, sa čim se, prema Jermakovim rečima, složila „ogromna većina partnera”.

Ova razlika u stavovima nije slučajna i procenjuje se da će ostati na snazi i tokom daljih konsultacija u radnim grupama, jer Zelenski želi da pridobije države koje ne prihvataju njegov plan, ali i da zadrži svoje pozicije u Ukrajini i zaštiti se od političkih protivnika koji bi nesumnjivo iskoristili njegove ustupke i odustajanje od makar i jedne tačke mirovne platforme.

Dakle, u zapadnim medijima se razmatraju scenariji za „meku” i „tvrdu” zamenu Zelenskog: od briselskog „Politika”, koji predviđa šta će biti ukoliko Zelenski bude ubijen (naravno, podrazumeva se da će ga Rusi ubiti), do onih kojih prognoziraju da će u Ukrajini ipak biti održani izbori tokom vanrednog stanja. Rad na pripremama ovog scenarija uveliko je u toku, i to protiv volje Zelenskog.

U Ukrajini je 5. avgusta objavljeno zanimljivo sociološko istraživanje, u kojem je, između ostalog, navedeno da 78 odsto građana Ukrajine veruje da je „predsednik direktno odgovoran za korupciju u vladi i vojnoj administraciji”. A onda sledi lista glavnih problema vojske i Ministarstva odbrane Ukrajine, gde su od devet, dva problema korupcija, i to s velikim procentima na prvom i četvrtom mestu. Izvršni direktor Fondacije za demokratske inicijative (DIF) je u ukrajinskom „Novom glasu”, čiji su partneri Evropska komisija i vodeći američki mediji, objavio rezultate o problemima odbrane. Smatra se da ovakvi podaci ne bi bili objavljeni slučajno i da se njima cilja upravo pozicija ukrajinskog predsednika.

Nekoliko ruskih medija ide dotle da i u intervjuu Elene Zelenske vide nastavak njene medijske promocije i nagoveštaj kako će se kretati političke prilike u Ukrajini. U „Indipendentu” se Zelenska požalila da su je pogrešno zamenili za „modni detalj”. Sada se raspravlja da li će ona krenuti putem Svetlane Tihanovske, koja se kandidovala na izborima u Belorusiji, ne dozvoljavajući da propadne zapadni projekat s njenim suprugom koji je završio u zatvoru.