Odnosi Turske i EU u komi

Turska pokušava da oživi posustale pristupne pregovore s Evropskom unijom, ali taj proces sigurno neće ići brzo ni glatko. U Briselu imaju mnoge rezerve prema Ankari, a pogotovo prema „autoritarnoj vladavini” predsednika Redžepa Tajipa Erdogana.

„Prvo otvorite put Turskoj u Evropsku uniju. Tada ćemo i mi otvoriti put Švedskoj u NATO”, izjavio je Erdogan pre samita vojne alijanse u Vilnjusu. Kako je obećao, turski parlament bi trebalo da verifikuje proširenje NATO-a na prvoj sednici Velike nacionalne skupštine posle godišnjih odmora, koja se održava početkom oktobra.

U prvim reagovanjima u Briselu nisu krili iznenađenje, pogotovo što Erdogana duže vreme nije mnogo interesovala saradnja sa zemljama EU. „To su dva odvojena procesa (proširenje NATO-a i proširenje EU) koji teku paralelno”, rečeno je u prvom reagovanju u Briselu. Jedino je Švedska, koja se našla na udaru zbog pružanja utočišta teroristima koji su pobegli iz Turske, obećala da će podržati ulazak Ankare u uniju. To je očigledno nedovoljno da bi došlo do zaokreta u odnosima između Brisela i Ankare. Toga su svesni i u Turskoj, koja sada pokušava da iskoristi proširenje NATO-a da bar pokrene pregovore o oživljavanju carinske unije sa EU i vizne liberalizacije za svoje građane.

Turska je postala kandidat za ulazak u EU poslednje godine prošlog veka, dok je pristupne pregovore otvorila krajem 2005, istog dana kad i Hrvatska. Zagreb je već deset godina punopravni član „evropske porodice”, dok je Ankara još na samom početku, pošto su završeni pregovori samo o jednom od 35 poglavlja.

Brisel je praktično prekinuo pregovore 2018. godine, posle masovnih progona sledbenika imama Fetulaha Gulena koji su navodno pokušali da izvedu državni udar. U Briselu to doživljavaju kao obračun vladajuće Partije pravde i razvoja (AKP) s političkim protivnicima predsednika Erdogana, a ne, kako kažu u vladi, s teroristima. Evropska komisija poziva Ankaru da poštuje odluke Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu i da oslobodi dobrotvora i borca za ljudska prava Osmana Kavalu. On je osuđen na doživotni zatvor zbog organizovanja demonstracija u centru Istanbula. Taj slučaj nije usamljen, tvrde u Briselu. U Ankari odbacuju te optužbe i objašnjavaju da se na taj način „bore protiv terorizma”.

Ministri spoljnih poslova 27 zemalja članica, koji su se krajem jula sastali u Briselu, izrazili su spremnost za oživljavanje saradnje s Turskom, ali pod određenim uslovima.

„Postoji obostran interes za razvoj međusobnih odnosa, ali Brisel želi da Ankara prvo napravi pomake u rešavanju problema Kipra u skladu s rezolucijama Ujedinjenih nacija. Od suštinskog je značaja i očuvanje osnovnih ljudskih sloboda i vrednosti definisanih Evropskom konvencijom o ljudskim pravima”, naglasio je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Đuzep Borelj povodom Erdoganovog uslovljavanja prijema Švedske u NATO oživljavanjem pristupnih pregovora Turske i unije.

„Pristupni pregovori nisu mrtvi, pošto nisu formalno prekinuti, oni su sada u komi”, kaže Amanda Pol, stručnjak Centra za evropsku politiku (EPC). S Erdoganom na vlasti, male su šanse da se ta situacija okonča, izjavila je ona za „Dojče vele”.

U godišnjem izveštaju Evropske komisije ističe se da se Ankara u poslednje vreme „sve više udaljava od evropskih demokratskih vrednosti”. U Evropskom parlamentu bilo je predloga da se pristupni pregovori i zvanično prekinu, ali ta ideja nije prihvaćena.

Turska čeka na kapijama Brisela već šest decenija. Ona je još 1959. podnela zahtev za pridruživanje tadašnjoj Evropskoj ekonomskoj zajednici (EEZ). Jedan poslanik turskog parlamenta nedavno je izračunao da će Turska, ukoliko nastavi sadašnjim tempom, otvoriti kapije EU tek u 22. veku. Ako tada unije uopšte i bude, imajući u vidu da je poslednjih godina u dubokoj krizi.