Bitka za rublju

Pošto je dolar u ponedeljak premašio 101 rublju, a evro 110 rubalja, što je najveći pad ruske valute od 23. marta prošle godine, Banka Rusije nije čekala redovnu sednicu, zakazanu za 15. septembar, da bi podigla referentnu kamatnu stopu. Upravni odbor centralne banke Rusije (BR) saopštio je juče da je na vanrednoj sednici podigao kamatnu stopu sa 8,5 odsto na 12 procenata, javlja Tanjug. Već na samu najavu BR da će u utorak održati vanrednu sednicu Odbora direktora o referentnoj kamatnoj stopi, Moskovska berza je reagovala blagim padom dolara u odnosu na rublju, odnosno sa 101,08 rubalja na 98,72 rublje za jedan dolar.

Prethodno je Maksim Oreškin, ekonomski savetnik predsednika Rusije Vladimira Putina, rekao da je labava monetarna politika BR razlog za slabljenje ruske valute, a da je Rusiji potrebna jaka rublja. Komentarišući njen pad, Oreškin je u ponedeljak rekao da je trenutni kurs rublje znatno odstupio od osnovnog nivoa, a da se njegova normalizacija očekuje „u bliskoj budućnosti”. „Slaba rublja komplikuje strukturalnu transformaciju ekonomije i negativno utiče na realne prihode građana. Jaka rublja je u interesu ruske ekonomije”, zaključio je Oreškin, kako je preneo Tas.

Ruska rublja je ove godine izgubila oko 30 odsto vrednosti u odnosu na dolar, a centralna banka Rusije smatra da je to posledica pogoršanog trgovinskog bilansa ove zemlje. Trgovinski suficit Rusije u prvih šest meseci, od januara do juna, pao je za 85 odsto u odnosu na isti period lane.

Banka Rusije se pridržava promenljivog kursa jer „omogućava privredi da se efikasno prilagodi promenljivim spoljnim uslovima”, rekao je novinarima prošlog petka zamenik guvernera te banke Aleksej Zabotkin, prenela je Beta. Naveo je da su međunarodne sankcije prekinule znatnu količinu uvoza u Rusiju, što je uticalo na pad rublje, ali je odbacio spekulacije da je za to krivo i bekstvo kapitala iz Rusije.

Analitičari kažu da je slabljenje rublje podstaknuto povećanom potrošnjom u vojne svrhe, što dovodi do rasta uvoza, kao i padom izvoza, posebno nafte i prirodnog gasa. Kad je uvoza više, a izvoza manje, dolazi do smanjenja trgovinskog suficita, što obično opterećuje valutu neke zemlje.

Direktor za naučnoistraživački razvoj u Ekonomskom institutu u Beogradu Ivan Nikolić kaže da je slabljenje rublje dobro za rusku ekonomiju, jer će izvoznici dobiti više novca u rubljama od izvoza. Rusija ima konkurentne izvozne proizvode – energente, hranu i druge stvari koje mogu uvek da se prodaju – reč je, u suštini, o neto izvoznicima, jer se radi o domaćim proizvodima bez stranog učešća. Pogotovo je odluka o devalvaciji domaće valute dobra sada, jer su inflaciju zadržali na niskom nivou. Međugodišnja inflacija u junu iznosila je 4,3 odsto i veća je od junske, koja je bila 3,3 odsto.

„Rusija je bukvalno ogledni model zemlje gde deprecijacija valute ima pozitivan rezultat. Sam proces slabljenja valute nije uopšte loš po ekonomiju. Ima dovoljno argumenata za vođenje takve politike koja bi izvoznicima donela veće prihode. Na gubitku su bogati Rusi i srednji stalež koji kupuje uvoznu robu ili ide u Dubai u provod, jer će im sve biti skuplje”, kaže Nikolić za „Politiku”.

Ovaj ekonomista ukazuje da i Japan radi nešto slično. Jen je u poslednjih godinu dana znatno oslabio, a privredna aktivnost se malo otrgla od globalnog trenda stagnacije. Taj podsticaj je delom dobijen od cenovno konkurentnijeg izvoza. I Japanci su neto izvoznici i zato mogu da vode takvu politiku.

Što se tiče Turske, situacija nije slična. Devalvacija turske lire je drastična i ona je izgubila na vrednosti u poslednjih pet godina više od šest puta. To jeste doprinelo jeftinijem izvozu, ali turska ekonomija nije toliko neto izvozno orijentisana kao što su ruska ili japanska. „Politika drastične devalvacije vratila se kroz visoku inflaciju od oko tridesetak odsto godišnje koja je drastično oborila životni standard turskog stanovništva. Znači, nije postignut očekivani rezultat”, kaže Ivan Nikolić.

Volodin: Rusija više zaradila od izvoza žitarica, nego od prodaje oružja

Prihodi od izvoza ruskih žitarica od jula 2022. do juna 2023. godine prevazišli su prihode za isti period od prodaje oružja, istakao je juče predsednik Ruske dume Vjačeslav Volodin u svojoj objavi na „Telegramu”. Za pomenuti period, Rusija je, kako je rekao, postavila novi rekord po obimu prodaje žitarica – čak 60 miliona tona, dok su prihodi iznosili 41 milijardu američkih dolara, preneo je portal „Raša tudej”. „To je više od prodaje oružja”, zaključio je Volodin. Predsednik Dume ujedno je podsetio da je Rusija u poređenju s periodom bivšeg SSSR-a, s kojim danas vole da porede aktuelno stanje u zemlji, u znatno boljem stanju.