Da li opozicija zaista želi izbore u Beogradu

U delu opozicione partijske scene, koji sebe naziva proevropskim, ni nekoliko meseci od početka uličnih protesta još nisu raščistili da li bi hteli vanredne beogradske izbore i kada. Prozapadna opozicija je oštro podeljena u vezi s tim da li bi građani glavnog grada trebalo da izađu na birališta do kraja godine. Nezvanično, u medijskim nastupima, izbore u prestonici su tražili lider Stranke slobode i pravde Dragan Đilas, kandidat za gradonačelnika Zeleno-levog fronta Dobrica Veselinović i ekološki aktivista Aleksandar Jovanović Ćuta. Niko od njih, međutim, nije to učinio zvanično – prihvatanjem poziva predsednika Srbije Aleksandra Vučića za razgovore o svim otvorenim pitanjima, kada bi i formalno mogla da bude upućena inicijativa za raspisivanje beogradskih izbora. Na tom sastanku mogli bi da se okupe lideri svih ili većine partija iz vlasti i opozicije i da dogovor bude postignut.

Osim pomenutog opozicionog trojca, ostali iz ovog dela partijske scene nisu se čak ni verbalno izjasnili za skoriji izlazak na birališta u glavnom gradu. Upitani da to prokomentarišu, uglavnom su pronalazili različita opravdanja za takav stav, najčešće optužujući vlast. Uprkos tome, činjenica je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić više puta od početka godine nudio opoziciji da kaže kada hoće da budu održani vanredni izbori za odbornike Skupštine grada Beograda. Nudio im je razne termine, ali je skrenuo pažnju da u tom slučaju neće obavezno da budu održani samo izbori u prestonici jer o tome ne odlučuju oni, već vladajuća koalicija u Srbiji. Kako je naglasio u nedavnom intervjuu na televiziji Pink, to nije fontana želja na Radiju Beograd 202.

Ponovio je i poziv opoziciji da kažu kada žele izbore. „Ako opozicija to želi, mogu biti održani u decembru ove ili na proleće naredne godine. Nudio sam vanredne beogradske izbore bar 50 puta, ali niko nije tražio novo glasanje u glavnom gradu. Ako hoćete beogradske izbore, dobićete ih. Kažite samo da li hoćete u decembru, aprilu ili maju. Pružićemo tu mogućnost u svakom trenutku, a da li će biti još nekih izbora, to je druga stvar. O tome ne odlučujete vi, to ćemo još da vidimo”, kazao je predsednik Srbije.

Deo opozicije je „na nož” dočekao izjavu Aleksandra Jovanovića Ćute koju je dao listu „Politika”, a založio se da izbori u Beogradu budu održani do septembra. Njega je podržao Dragan Đilas, koji je pozvao predsednika Aleksandra Vučića da, kako tvrdi lider SSP-a, ne pogazi u potpunosti reč i obećanje koje je dao Beograđanima, i da pokrene proces koji vodi izborima u glavnom gradu do kraja godine. Đilas je pozvao Vučića da traži od gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića da podnese ostavku, „ukoliko ga on uopšte sluša”. Đilas je istakao da vlast u Beogradu nema legitimitet zbog broja glasova koje je dobila na izborima i da je broj onih koji podržavaju vlast drastično manji nego pre godinu dana.

Poslanik Zeleno-levog fronta Radomir Lazović smatra da je neophodno što pre raspisati lokalne izbore za glavni grad i da „nema nikakvog smisla” da Šapić bude gradonačelnik Beograda. Međutim, za razliku od njih, lider Demokratske stranke Zoran Lutovac navodi da su to pojedinačni zahtevi i da konačni stav treba bude rezultat dogovora, kao i da se on zalaže za „prave” izbore na svim nivoima, uz prethodno formiranje prelazne vlade. Na pitanje, da li bi, ako bi deo opozicije tražio zvanično od Vučića da raspiše beogradske izbore, to podržao, on navodi da ne može neko sada da izađe i kaže „ja tražim izbore”. Na konstataciju da pojedini opozicionari izlaze s takvim izjavama, on za Nova.rs navodi da „ti što traže neka objašnjavaju”. Lutovac je saglasan i da beogradski izbori treba da budu razdvojeni.

Đorđe Miketić, poslanik stranke „Zajedno”, na pitanje da li se zalaže za raspisivanje beogradskih izbora, kaže da prvo moraju da se ispune zahtevi građana, odnosno zahtevi protesta. Kako navodi, tek tada bi bili razmontirani generatori nasilja i repetitori mržnje, i tada je moguće održati izbore. A jedan od nekadašnjih istaknutih opozicionih lidera, koji je odavno izvan aktivne i dnevne politike, navodi da mu nije jasna opozicija koja ne želi izbore i da samo traži izgovore da do njih ne dođe.

„Valjda je u prirodi opozicije da uvek ima želju da do izbora što pre dođe. Imam utisak da sadašnji opozicionari misle da je dovoljno da se pojave na nekim televizijama, kažu nešto protiv Vučića i da su završili posao, a da gotovo nijedan grad osim centra Beograda nisu obišli. Ovo je simulacija opozicione politike. Ponašaju se kao istraživački novinari bez ikakve ideje šta bi konkretno da urade, osim da kritikuju. Od toga nema ništa. Tužno, ali istinito, da gotovo niko nema politiku”, navodi ovaj funkcioner, koji nije hteo da ga imenujemo.

Činjenica je da opozicija u retkim situacijama kada govori da želi izbore, isključivo govori o Beogradu, a kako za „Politiku” navodi Marko Matić, direktor Centra za odgovorne medije, oni dobro znaju da raspisivanje samo tih izbora ne mogu da dobiju, što je krunski dokaz da oni ne žele da provere svoju popularnost kod građana. Navodi da oni sve rade na tome ili da se ti izbori što više odlože ili da se ne dogode do kraja godine. „Ako bi otvoreno rekli da ne žele izbore, i ono malo podrške koje imaju – izgubili bi. Taj deo opozicije mora da ostavi utisak da želi izbore, ali ih traži na način da ih nikada ne dobije. To je stvar političke taktike i odraz slabosti opozicije u ovom trenutku. Svi sporovi u društvu moraju da se razreše na izborima, a ja ih očekujem na proleće sledeće godine kada će uz redovne lokalne i vojvođanske izbore biti održani i vanredni beogradski i verovatno parlamentarni izbori”, kaže Matić.

Zahtevi dela opozicije su, između ostalog, da ministar unutrašnjih poslova Bratislav Gašić podnese ostavku ili da bude smenjen. U međuvremenu, ubedljiva većina poslanika Skupštine Srbije nije izglasala nepoverenje Gašiću. Da stvar po taj deo opozicije bude poraznija, čak ni svi poslanici koji su zvanično tražili ostavku ministra nisu bili u sali kada je bio dan za glasanje. Za razliku od ovog dela opozicije, oni s desnice se, u medijskim nastupima, zalažu za izbore na svim nivoima. Tako je Vojislav Mihailović, lider POKS-a, u intervjuu za naš list naveo da oni još od februara traže da predsednik i Vlada Srbije podnesu ostavke zbog navodnog prihvatanja takozvanog sporazuma o Kosovu i da se izbori na svim nivoima raspišu odmah. „Vlast se plaši prevremenih izbora i ja ih ne očekujem, osim ako se celokupna opozicija usaglasi o ovom pitanju i protestima od septembra natera vlast na njih, ali pod fer i demokratskim uslovima”, otkrio je Mihailović da u redovima opozicije i dalje nema jedinstva po ovom pitanju.

A politički analitičar Zoran Stojiljković kaže da je sada pitanje ritma i redosleda raspisivanja izbora i za naš list navodi da je odavno jasno da nije bilo realno da se oni održe pre proleća sledeće godine. Navodi da su izborni uslovi i održavanje izbora ključna stvar za opoziciju jer ona, po istraživanjima javnog mnjenja, ima jedino realne šanse da „dobije” Beograd i možda još neki grad. „Sve to za opoziciju je važno. S druge strane, ne insistira na izborima jer traži fer i poštene izborne uslove. Praktično svaka priča o izborima bez dobijanja nekih povoljnijih izbornih uslova i kontrole finansiranja kampanje i glasačkih kutija je neka vrsta političkog poraza. To znači da ste od nekih svojih ciljeva odustali zato što vam je neko do kraja godine obećao beogradske izbore. U tom slučaju bi ispalo da oni traže samo one izbore gde imaju realne šanse da dobiju i da ih ni za šta drugo nije briga jer je cilj samo da uzmu deo vlasti. U tom slučaju glasači ne bi pravili razliku između vlasti i opozicije”, zaključuje profesor Zoran Stojiljković. Antrfile

Krstić: Marionete vlasnika „nezavisnih” medija

Nebojša Krstić, medijski stručnjak i savetnik bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića, kaže da je najveći problem opozicije u Srbiji to – što nema opozicije. Za „Politiku” navodi da opozicione stranke ne postoje, osim na papiru i u sajber-prostoru. „Ljudi koji za sebe tvrde da su ’lideri opozicije’ u stvarnosti samo su marionete vlasnika ’nezavisnih’ medija. Pa kad im oni zadaju temu, izvršavaju bez pogovora. Kad im kažu: ’Lešinarite na tragediji u Ribnikaru!’, oni to i rade, mesecima. Ako im kažu da se udružuju, oni se nedeljama udružuju. Trenutno, nisu dobili jasno uputstvo o izborima, pa jedni ne bi, drugi bi, jedni bi samo u Beogradu, drugi i u Srbiji, jedni neće na jesen, drugi neće na proleće”, kaže Krstić. Navodi da oni koji traže isključivo beogradske izbore paralelno pominju i „nepostojanje izbornih uslova”, kao da su u Beogradu drugačiji izborni uslovi nego u Vranju. „Oni koji su najviše zloupotrebljavali ubistvo dece misle da im je skočio rejting i sad bi da to materijalizuju i žele da izbori budu što pre, iako su do juče tvrdili da nema izbora dok se zahtevi protesta ne ispune. Opšta konfuzija koju više ni bog otac ne može da pohvata”, navodi Nebojša Krstić. Antrfile

Tri puta vode do birališta

Da bi došlo do vanrednih izbora u prestonici, potrebno je da se ispuni jedan od tri uslova – da gradonačelnik Aleksandar Šapić podnese ostavku, da u roku od tri meseca ne bude održana sednica gradskog parlamenta ili da ne bude usvojen budžet za sledeću godinu. Opozicija je već pokušala smenu Šapića, ali nije uspela i u maju je istekao šestomesečni rok u kojem nije ponovo mogla u Skupštini grada Beograda da pokrene novu inicijativu.