Zapad smislio kako da izvozi ukrajinsko žito

Vašington pregovara sa Ankarom, Kijevom i susednim zemljama o pronalaženju i proširenju alternativnih puteva za izvoz ukrajinskog žita.

Američki plan predviđa da se Dunavom do oktobra iz Ukrajine izvozi do četiri miliona tona žita mesečno. Najveći deo žitarica biće transportovan rekom i preko Crnog mora do obližnjih luka Rumunije, a odatle na druge destinacije.

Ova ruta je sporija i skuplja, ali bi mogla  bi da posluži kao alternativa Crnomorskom brodskom koridoru, napravljenom prošle godine u dogovoru sa Rusijom, Turskom i UN.

Ipak, ovo je samo privremeno rešenje jer glavni izvoz ukrajinskog žita ide preko crnomorskih luka koje su trenutno blokirane, ali i oštećene ruskim vazdušnim udarima, piše „Volstrit džurnal”.

Rusija se povukla iz sporazuma u ​​julu, zaustavivši izvoz iz tri ukrajinske luke u blizini Odese. Poslednjih nedelja ruske trupe izvele su seriju raketnih udara na ukrajinske luke, a u nedelju su zaustavile i pregledale trgovački brod koji je krenuo za Ukrajinu.

Sporazum o žitu se smatra najvažnijim uslovom za održavanje niskih svetskih cena hrane, pošto je Ukrajina veliki izvoznik pšenice, kukuruza i suncokretovog ulja.

Cene hrane su porasle za 10 odsto otkako se Rusija povukla iz sporazuma o Crnom moru prošlog meseca, navodi Stejt department.

Povećanje izvoznih kapaciteta preko Dunava paralelno se odvija sa naporima Ankare i UN da ubede Moskvu da se vrati dogovoru o žitu, rekli su zvaničnici na koje se poziva američki list.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, koji je pomogao u pregovorima o prošlogodišnjem sporazumu, pod pritiskom je da ponovo otvori sporazum pre početka septembra, kada počinje da se skladišti žito iz ovogodišnje setve, ističu diplomate.

Amerika razmatra i opcije za zaštitu brodova koji idu iz ukrajinskih luka na Dunavu, sve do vojnih rešenja, tvrdi zvaničnik iz Vašingtona odbijajući da navede detalje i kaže koje zemlje mogu da učestvuju u tome.

„Razmotrićemo sve opcije“, rekao je zvaničnik o naporima da se zaštiti brodski put.

Stejt department je saopštio da su u petak visoki američki zvaničnici razgovarali sa predstavnicima Kijeva, Kišinjeva i Bukurešta na sastanku u rumunskom gradu Galati. Kasnije je rumunski ministar saobraćaja rekao novinarima da će njegova zemlja udvostručiti kapacitet izvoza žitarica na četiri miliona tona mesečno.

Tursko Ministarstvo spoljnih poslova nije odgovorilo na zahtev za komentar razgovora sa SAD koji su vođeni ove nedelje.

Planovi Vašingtona delom se zasnivaju na inicijativi EU da se stvore drumski, železnički i pomorski putevi, takozvani „Putevi solidarnosti“, za nesmetanu isporuku žita i drugih dobara iz Ukrajine.

Od maja 2022. godine „Putevi solidarnosti“ omogućili su da se iz Ukrajine izveze 41 milion tona žita, znatno više nego u okviru Crnomorske inicijative za žito.

Komesar Evropske unije za poljoprivredu Januš Vojčehovski rekao je prošlog meseca da bi u roku od nekoliko meseci ove rute mogle da zamene sve kijevske crnomorske žitne rute.

Nezvanično zvaničnici EU tvrde da, ako sve bude išlo glatko, Ukrajina bi mogla da izvozi u proseku pet do 5,5 miliona tona žitarica mesečno.

Najveći deo ovih isporuka, oko 60 odsto, otpada na dunavsku trasu. Crnomorska inicijativa za žito omogućila je Ukrajini da izvozi oko šest miliona tona mesečno iz tri luke u Odeskoj oblasti.

Međutim i „Putevi solidarnosti” suočavaju se sa teškoćama zbog nedostatka resursa, ljudstva, brzih carinskih kontrola i ostalog što usporava transport.

Zbog toga američki zvaničnici razgovaraju o tome da se dunavska ruta učini efikasnijom kako bi se olakšalo privezivanje većih plovila i povećao broj raspoloživih pilota.

"Međutim, ovi napori neće zameniti crnomorske luke, pre svega Odesu i zbog toga se ne mogu smatrati trajnim rešenjem. Ovo je zaista privremeno rešenje,” kaže je Erin Elizabet Meki, pomoćnica administratora Američke agencije za međunarodni razvoj u Evropi i Evroazija.

Posle zatvaranje crnomorskog puta, dunavska ruta je postala jedini preostali ukrajinski koridor za izvoz žitarica preko Crnog mora, kojim mali brodovi isporučuju teret u luke Rumunije, Bugarske i drugih zemalja za otpremu na svetsko tržište.

Rusija je zapretila da će prekinuti dunavsku rutu i ​​početkom meseca napala rečnu luku Izmail, a u nedelju je pregledala i brod sa turskom posadom koji je krenuo ka luci.

Naoružani ruski vojnici spustili su helikopter na palubu broda i ispitali posadu, a prikazan je i snimak te akcije.

Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine osudilo je presretanje kao „provokaciju”.