Nestaćemo ako ne smenimo ovu vlast

Apsolutno je neprihvatljivo to što me je Ana Brnabić na vladinom sajtu proglasila za konja. Umesto da vodi računa o ljudima iz Gornjih Nedeljica koji nas hrane, ona razgovara tajno u Londonu sa „Rio Tintom”, kaže Aleksandar Jovanović Ćuta u intervjuu za „Politiku”.

– Ništa čudno jer mi nemamo državu. Imamo nešto što liči na Skupštinu Srbije, koja služi da se svakome ko drugačije misli od vlasti zabrani da govori. Države tu nema. Tu postoje samo degradirane institucije koje služe da se sprovede epska pljačka sopstvenog naroda – navodi Jovanović.

Imate li dokaza za tako nešto?

Zar projekat „Rio Tinto” nije dovoljan dokaz? Oni od toga nisu odustali. Upravo sam se vratio iz sela Bazduš kod bugarske granice gde otvaraju rudnik, a da ljudi koji tamo žive nisu ništa znali o tome. Prete im i traže da prodaju svoju zemlju. Kada dođem s terena, ja u Skupštini Srbije pitam vlast šta to radite. Za deset godina milion ljudi je manje u Srbiji, od čega je pola miliona umrlo, a isto toliko je pobeglo u inostranstvo od njihovog ekonomskog tigra. Pričaju nam o šljaštećim gradovima, Ekspu, dok za to vreme, po zvaničnim podacima, 500.000 ljudi u zemlji nema šta da jede, i uz to imamo na hiljade gladne dece. Pričaju da je nama dobro, a mi kao narod nestajemo.

Ko je kriv za to?

To traje 30 godina i nije počelo sa sadašnjom vlašću, već i sa onima pre njih. Mi smo sada u poziciji da s vlasti obaramo iste one ljude koji su devedesetih bili na vlasti. Ništa mi nismo naučili za tri decenije. Samo nas je u međuvremenu mnogo manje i nestaćemo ukoliko se pod hitno ne presaberemo i ne smenimo ovu vlast.

Kako biste ocenili godinu dana vašeg rada kao narodnog poslanika?

Prvo, to nije skupština, već drumska kafana. Ja sam u tu skupštinu došao s terena i sa barikada širom Srbije, boreći se protiv trovačnica, deponija... Ja sam aktivista, i to sam ostao, i to je moj posao. Skupština je mojim ulaskom dobila aktivizam i prvi put u parlamentu imamo aktivistu. Ja osvetljavam sve te projekte koje hoće da sakriju od javnosti i to ću i ubuduće raditi. Nemam ja tu mnogo izbora osim da branim i štitim ono što se može sačuvati. Negde uspeš, negde ne. I to je to. Ko se bavi visokom politikom, neka se bavi, a ja za to nemam vremena jer mi jednostavno kao narod nestajemo.

S kim su bile najteže diskusije u Skupštini Srbije?

Sa Orlićem, ali nije reč o diskusijama, već o tome da mi onemogućava da govorim, jer se njemu ne sviđa šta imam da kažem. Do sada je izrekao 67 kazni i to samo poslanicima iz opozicije, od toga samo meni 30. Vladimir Orlić sprovodi direktno nasilje nad predstavnicima naroda sa čijim mišljenjem se ne slaže.

Govori se o objedinjavaju opozicije, a čini se da odnosi u ovom delu političkog spektra nisu baš najbolji. Kakve su šanse da u jednu partiju, u ovom slučaju u Zeleno-levi front, budu uključeni i „Ekološki ustanak” i „Moramo”?

Šta je to Zeleno-levi front?

Partija koja je nastala iz pokreta „Ne davimo Beograd”... Da li ćete kao ekologista postati deo te partije ili ćete i dalje ići svojim političkim putem?

„Ekološki ustanak” postoji već sedam-osam godina i izašao je iz brojnih ekoloških borbi. Mi nećemo postati deo Zeleno-levog fronta. Ostaćemo svoji i neka svako vodi svoju organizaciju, i tu nema nikakvih problema. Treba da postoje različite opcije i razne organizacije, pokreti i stranke. U tu borbu treba uključiti poznate ličnosti, studentske organizacije, poljoprivrednike, rudare i svi treba da stanu na jednu stranu, da se ujedine i levi i desni. Moramo da budemo iskreni sami pred sobom i ako zaista želimo da rušimo Vučića, onda će sve drugo biti do tada nebitno. Na nama je da uradimo ono što građani očekuju, a to je da se ujedinimo. Na drugoj strani da bude vlast i da se to reši na izborima. Ako se to ne reši tamo, bojim se da će se dešavati na ulici. Ono što se desilo nakon ovih majskih tragedija je ništa u odnosu šta nas tek čeka.

Ovo zvuči kao pretnja.

Nije pretnja već činjenica da imamo ljude kojima je vlast omogućila da se enormno bogate, to su kriminalci, razni kumovi, ekipa koja vodi rudnike, male hidroelektrane, koji drže sve pozicije ekonomske moći u Srbiji. Nas ovde tek čekaju teška vremena. Ovde nije problem samo Vučić već ljudi kojima se okružio i koji su spremni na sve. To su i predsednici nekih opština koji samo u Srbiji mogu da budu na slobodi. Oni moraju da znaju da niko nije večan i da će doći kraj vladavine SNS-a, pre ili kasnije.