Kako će se „sankcije” Nemačke odraziti na Srpsku

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Najava ambasade Nemačke u Sarajevu da obustavlja ekonomsku pomoć i projekte u Republici Srpskoj zbog neslaganja s političkim koracima vlasti tog entiteta otvorila je neka pitanja u domaćoj javnosti. Pre svega – kakav će uticaj „sankcije” imati na građane i političke vođe. Jedno od pitanja jeste i to da li odluka najmoćnije ekonomije Evrope stavlja Srpsku u neku vrstu izolacije, ili se, kako veruju u Banjaluci, novac Nemačke lako može nadomestiti na drugim mestima u svetu.

Berlin je odlučio da obustavi četiri infrastrukturna projekta u Srpskoj, čija je vrednost 105 miliona evra. „Pozadina toga je nastavak secesionističke politike Republike Srpske i njenog predsednika Milorada Dodika. Reč je o projektima rehabilitacije hidroelektrane ’Trebinje’ (faza tri i četiri), vetroparka ’Hrgud’, te zbrinjavanje otpadnih voda u ’Gradišci’”, saopšteno je iz ambasade Nemačke. Dodali su da je nemačka vlada u aprilu prošle godine odlučila da isprva privremeno zaustavi četiri infrastrukturna projekta kao reakciju na odluke Skupštine RS od decembra 2021. o vraćanju nadležnosti. Napominju da se ova odluka ne odnosi na ostale projekte nemačke razvojne saradnje, koji se realizuju na nivou BiH ili regiona zapadnog Balkana, uključujući i RS, kao ni na saradnju s civilnim društvom.

Ova najava je s radošću dočekana u Sarajevu, ali se njeni efekti oprečno tumače u Banjaluci. Deo analitičara veruje da će ovaj vid sankcija pogoditi i građane, a ne samo političke predstavnike. Diplomata iz Beograda Srećko Đukić izjavio je za medije da je „iskreno zabrinut za RS”, jer je sve očiglednija ekonomska i finansijska izolacija tog entiteta zbog sukoba rukovodstva s najmoćnijim zemljama Zapada. On smatra da su teške zablude da se RS može osloniti na Rusiju i Kinu kao na alternativne izvore finansiranja, jer je Moskva u svojim problemima, a iz Pekinga je, kako kaže, moguće dobiti samo kredite koji se ne mogu porediti s bespovratnim sredstvima.

No, drugi deo analitičara, poput Srđana Perišića, u najavi Nemačke pronalazi razloge i za zahvalnost, jer je, kako kaže, Berlin time otvorio vrata za povoljnije aranžmane s onima koji ne postavljaju političke uslove. On je za „Glas Srpske” naveo da su ocene Nemačke o „secesionističkoj politici” u suprotnosti s ocenama renomirane međunarodne agencije „Standard end purs” koja je povećala kreditni rejting BiH jer veruje u političku budućnost zemlje.

„Očigledno je da Nemačkoj smeta to što Srpska ne priznaje Šmita, što se ne uklapa u njihovo viđenje BiH kao protektorata. Mnoge zemlje su zainteresovane za energetske projekte – Kina, Srbija, Mađarska, a ovaj spisak će da bude i veći kad se sukob u Ukrajini završi”, smatra Perišić.

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik tvrdi da Srpska ima alternativu za finansiranje četiri projekta nakon što je nemačka banka od toga odustala. Pozadinu vidi u političkim i ekonomskim pritiscima na Srpsku zbog nepriznavanja nelegitimnog Šmita, ali i u pokušaju Nemačke da zbog svojih finansijskih problema nađe izgovor i način da poništi ranije potpisane ugovore, koje, kako kaže, nisu mogli da menjaju, a posao je za njih u međuvremenu postao neisplativ. Dodik smatra da je Nemačka nervozna „jer se njihov plan u vezi sukoba u Ukrajini ne ispunjava” i uverava da Srpska ima više prijatelja u svetu nego ikad.

„Sastaću se ponovo s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, onda s premijerom Mađarske Viktorom Orbanom, predsednikom Azerbejdžana Ilhamom Alijevim i predsednikom Turske Erdoganom. Do kraja godine sastaću se i s Putinom, a dogovaramo sastanak i s predsednikom Kine”, rekao je Dodik.

Predsednik opozicionog SDS-a odluku Nemačke vidi kao „uvođenje kolektivnih sankcija Srpskoj”, za koje ne vidi nijedan logičan razlog. „Ako neko misli da će napraviti neku vrstu revolta kod stanovnika u RS i da će oni sad na protestima tražiti promenu stanja u zemlji, taj se grdno vara”, naveo je Miličević.