Ponosni Srbin ispod američke zastave

Početkom ovog leta, u svojoj 75. godini, Greg Popović je potpisao najveći trenerski ugovor u NBA – po kojem mu od San Antonija sleduje 80 miliona dolara za pet sezona (u tom klubu je i predsednik). Proteklog vikenda primljen je u Nejsmitovu kuću slavnih u Springfildu, istakavši da još nije rekao sve što je imao u košarci. To priznanje ni ovog puta nisu dobili Ranko Žeravica i Dušan Ivković (obojica kandidati posthumno), ali možemo da budemo ponosni zbog toga što je jedan Amerikanac srpskog porekla među laureatima. Popović se oduvek dičio svojim srpskim korenima, pa je čak sebe na jednoj pres-konferenciji nazvao „ludim Srbinom”.

To njegovo izjašnjavanje je mnoge iznenadilo, imajući u vidu da retko govori o svom privatnom životu. Rođen je 28. januara 1949. u Čikagu, „od oca Srbina i majke Hrvatice”, kako šturo piše na nekim sajtovima koji se bave biografijama poznatih ljudi. O njegovom poreklu saznali smo nešto više pre par godina od njegovog prijatelja trenera Dušana Ivkovića:

– Greg je redak i trener i čovek, moj blizak prijatelj. Nisam u poslu video tako iskrenog i otvorenog čoveka, koji prihvata svaki savet. Često mu kažem da nije slučajno takav, čim ima srpske korene i dušu. Ponosan je na svoje srpsko poreklo. Otac mu je bio Radovan Popović, koji je kao iseljenik u Americi uzeo ime Rejmond, dok mu je majka bila Hrvatica.

Popović, koji je svojim uspesima u NBA (titule sa „Sparsima” 1999, 2003, 2005, 2007, 2014) pridodao i olimpijsko zlato sa selekcijom SAD u Tokiju (2021), uvek s velikom radošću dolazi u Srbiju (poslednji put na završnom turniru Evrolige u Beogradu, maja 2022). Rođen je u gradiću Ist Čikagu (država Indijana), u kojem su se početkom 20. veka doselile desetine porodica iz Srbije. Kao i mnogi srpski doseljenici, u detinjstvu je često odlazio u Crkvu Svetog Đorđa (podignuta 1911. godine).

U ranom detinjstvu je zavoleo košarku. Bio je jedan od 66 kandidata za američki olimpijski tim u Minhenu 1972. godine (selekcija SAD u finalu doživela najbolniji poraz u svojoj istoriji, od SSSR-a). Bio je na probi u Akademiji američkog ratnog vazduhoplovstva, ali nije prošao među najboljih 12.

Ono što je nepoznato o Popoviću, a u vezi je sa našom zemljom, zbilo se leta 2004: bez njegovog angažovanja, olimpijski tim SAD (T. Dankan, L. Džejms, K. Entoni, D. Vejd, A. Ajverson…) verovatno ne bi došao u Beograd da igra protiv naše reprezentacije. Bio je to izuzetan podvig: ubediti Amerikance da pošalju perjanice svog sporta u zemlju u kojoj je godinu dana ranije ubijen premijer (Zoran Đinđić), još u Beogradsku arenu (danas „Štark arena”), koja nije bila završena (prokišnjavala uoči utakmice).

– Uvek uživam da se vratim i dolazim kad god imam priliku. Ovde imam mnogo prijatelja... Video sam se sa Žarkom Paspaljem, sinoć sam večerao sa Dušanom Ivkovićem, što je za mene uvek divno iskustvo. Volim i hranu i piće, a prijatelji uvek znaju gde da me odvedu – rekao je Popović, trener s najviše pobeda u istoriji NBA lige, prilikom boravka u Beogradu 2018. godine, kada je došao samo četiri meseca posle smrti supruge Erin (u braku od 1976), s kojom ima sina Mikija i ćerku Džil.